Nova metoda lečenja aritmije dostupna svim pacijentima

Poremećaj srčanog ritma predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. U lečenju najviše pomaže hirurgija, a u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje izvedena je stota operacija novom metodom, takozvanom krio-tehnologijom.

Od nedavno u svetu se u lečenju srčanog ritma otišlo i korak dalje – sada oštećeno tkivo zaleđuju novom tehnologijom, krio-balonom. Samo dve godine posle razvijenih centara u svetu i naši lekari su primenili tu novu tehnologiju koja mnogo znači, jer oko sto hiljada ljudi u Srbiji ima treperenje srčane pretkomore, koje zahteva lečenje.

- Problem sa aritmijom je taj što vam ona promeni život... Nisi siguran u sebe – ne možeš ni da potrčiš, ne možeš da poneseš – ni stići ni uteći - navodi pacijent iz Niša, Saša Marinković.

Danas jedino lekari na Institutu Dedinje krio-tehnologijom zaleđuju oštećeno tkivo. Ta procedura za njih je već rutinska metoda, koja je dostupna svim pacijentima.

Dr Dejan Kojić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje ističe:

- Imamo na raspolaganju novu krio-tehnologiju koja podrazumeva zaleđivanje tkiva srca oko plućnih vena, temperaturom od minus 40 do minus 60 stepeni krio-balonom. Procedura ima efikasnost sličnu radiofrekventnoj ablaciji, ali je najvažnija prednost što znatno kraće traje, oko sat vremena.

Metoda je i bezbolnija, pacijent je budan i sve vreme u komunikaciji sa lekarima.

- Ona je idealna za one pacijente koji imaju samo tu aritmiju – znači atrijalna fibrilacija koja kratko traje, koja je povremena i ako srce nije već uvećano zbog dugotrajne aritmije - objašnjava dr Milosav Tomović, predsednik Radne grupe za elektrofiziologiju Srbije.

Svaki peti moždani udar uzrokovan je aritmijom, zato je od posebnog značaja redovan preventivni pregled kod kardiologa, savetuju lekari.

- Radna grupa za elektrofiziologiju, Udruženje kardiologa Srbije, teži da u što većem broju centara uvede metodologiju ablacije u svoju kliničku praksu. Klinički centar u Nišu je zainteresovan da otvori svoju salu, a naš je plan da one centre koji već postoje podignemo na viši nivo, da eventualno otvorimo nove centre - dodaje dr Tomović.

Trenutno na listama čeka više od 2.000 pacijenata – godišnje se operiše tek polovina.