Članovi Srpske Asocijacije Menadžera o VRAĆANJU POVERENJA U TRŽIŠTE OSIGURANJA i NOVIM USLUGAMA

Pozicija osiguravajućih društava je bila vrlo nezahvalna, jer se, početkom 2000.- te godine moralo ponovo raditi na vraćanju poverenja građana u osiguranje. NBS, kao regulatorni organ, je prepoznala potrebu da se mora krenuti u razvoj i definisanje okvira rada osiguravajućih društava u Srbiji. Donošenjem zakona o osiguranju (2004. godine), i donošenjem određenih podzakonskih akakta kojima ja bliže definisana delatnost osiguravajućih društava, došlo je i do smanjenja broja društava, odnosno gubitka dozvole za rad za društva koja nisu mogla da ispune osnovne pretpostavke koje su definisane novouspostavljenom regulativom. To je predstavljao prvi korak u vraćanju poverenja osiguranika u rad osiguravajućih društava. Pored toga, osiguravajuće kuće su bile prinuđene da podignu kvalitet i pouzdanost usluga iz oblasti osiguranja. Vrlo bitan faktor u vraćanju poverenja stanovništava u industriji osiguranja je i kontinuirana edukacija tržišta o značaju osiguranja u životu i radu svakog pojedinca, i uveravanja svakog osiguranika da osiguranje nije trošak već je obezbeđenje od nepredviđenih događaja sa neželjenim posledicama i ušteda na duži rok (optimizacija rizika).

Vladimir Medan : Kako je bankarski sektor prošao kroz period postepenog vraćanja poverenja u prethodnih sedam godina, kroz isti proces prolazi i sektor osiguranja, ali sa vremenskim pomakom od pet godina. Poverenje mora da se ponovo stekne, posebno jer su u oblasti osiguranja periodi pokrića po pravilu daleko duži nego u bankarstvu, pa je tim proces sticanja poverenja daleko složeni i teži.

Bogdan Kuzmanović : Poverenje korisnika osiguranja se vraća i to je veoma važno za razvoj industrije osiguranja. Povećanju poverenja najviše je doprinelo sređivanje stanja u ovoj delatnosti koje je sprovela NBS i bolje davanje usluga samih osiguravajućih kompanija usled veće konkurencije i bolje regulative.

• eKapija : Koliko agresivni nastup agenata pomaže/odmaže u tome ? Da li je model njihovog stimulisanja sličan prodaji usisivača i kozmetike dobar ili loš ? Kako ocenjujete agresivno korišćenja call cenatara, obilaska stanova od vrata do vrata i od firme do firme ?

Bogdan Kuzmanović : Način prodaje ovih proizvoda je uslovljen samim karakterom osiguranja. Naime, u pitanju je nevidljiv proizvod koji ne možete opipati, pomirisati ili na drugi način čulima opisati. U pitanju je prodaja poverenja i pristup korisnicima je veoma bitan. Prodavci osiguranja moraju biti pre svega savetnici klijentima i njihovi prijatelji jer su, najčešće u pitanju veoma dugi periodi koji su obuhvaćeni ugovorima. Na kraju karajeva mi se, kupujući životno ili penzijsko osiguranje, opredeljujemo na koji način i koliko kvalitetno ćemo rešiti svoj život u poznim godinama kada ne budemo mogli raditi i ostvariti potreban prihod za život. Agresivan nastup „od kuće do kuće“ je proveren način koji je malo stran našim ljudima. Prodaja putem kol (call) centara je način novijeg datuma i pokazao je u našem okruženju veoma dobre rezultate. Način stimulisanja akvizitera osiguranja je stvar poslovne politike svakog društva ali mora da bude dobro osmišljen jer od njega u mnogome zavisi rezultat prodaje.

• eKapija : Ocenite prednosti i mane postojeće zakonske regulative u ovoj oblasti.

Miroslav Perić : Ovo je tek početak procesa uvođenja u regulatorne okvire industrije osiguranja. Siguran sam da ima još dosta prostora da se ova oblast uredi (kao što je na primer stavljanje u rigorozne i vrlo jasne zakonske okvire osiguranje auto odgovornosti sa jasnim i jedinstvenim pravilima koja se moraju poštovati ili nepoštovanje rigorozno sankcionisati, uloga agencija..zastupnika, tehničkih pregleda i slično). Prilikom donošenja određenih zakonskih rešenja potrebno je dobro poznavati sve specifičnosti industrije u zemlji i uvažiti pozitivnu praksu zemalja iz okruženja.

Vrlo intenzivna saradnja između banaka i osiguravajućih društava postoji u kreiranju investicionog portfolija osiguravajućih društava (deponovanje slobodnih sredstava kod poslovnih banaka). Osiguravajuće kuće su u velikoj meri upućene da preko banaka plasiraju svoja slobodna sredstva, zato što su druge mogućnosti plasiranja sredstava u našoj zemlji još nerazvijene ili sa sobom nose veliki faktor nekontrolisanog rizika (npr. Trgovanje na berzi gde je vrlo neizvestan prinos a posebno mali broj preduzeća koja se kotiraju na listingu „A“). U ovom delu je potrebno da regulatorni organi svojim podzakonskim aktima, kojima propisuju ograničenja ulaganja i deponovanja, prepoznaju ambijent i mogućnosti tržišta da apsorbuje potrebe osiguravajućih društava za unosnim plasiranjem slobodnih sredstava kao i plitku ponudu tržišta hartija od vrednosti.

Ono što se javlja kao posebna mogućnost, u svetu osvedočena kao vrlo unosan posao, je i povezivanje na bazi poslovnog interesa velikih građevinskih kompanija i renomiranih Osiguravajućih kuća. Tu se prepoznaje spoj finansijske moći, upravljanja investicijama i znanja iz oblasti investicione gradnje. Na ovim poslovima su prinosi na uložena sredstva veći i sigurniji (postoje prepoznati i definisani rizici i nema trenutnih oscilacija) nego što se mogu ostvariti preko plasiranja slobodnih sredstava u depozite banaka ili na berzi. Nadam se da će se ovakav vid investiranja i kod nas podržati od strane regulatornih organa, gde će osiguravajuća društva uspeti da zaštite na ovaj način svoje poslovanje i interese svojih osiguranika. Mislim da strana osiguravajuća društva, koja su kod nas registrovana, imaju ovaj problem rešen na globalnom nivou (na primer investicija koja je relaizovana u bloku 26 na Novom Beogradu od strane kompanije GRAWE nekretnine).

Bogdan Kuzmanović : Zakonska regulativa u ovoj oblasti je uz male nedostatke sasvim kvalitetna.

• eKapija : Vaša procena – koji će novi, sofisticirani proizvodi osiguranja u budućnosti postići značajan uspeh u našoj zemlji

Vladimir Medan : Kombinacija proizvoda – proizvodi osiguranja i banaka posebno, kao i proizvodi životnih osiguranja i hibridi penzionih. Takođe, sve češće će se u ponudi kompanija naći i osiguravanje specifičnih ciljnih skupina, „esnafska osiguranja“, gde će se lekari, stomatolozi, advokati, veterinari, građevinci osiguravati od grešaka načinjenih trećim licima.

Bogdan Kuzmanović : Budućnost je okrenuta proizvodima koji još nisu dovoljno razvijeni na našem tržištu osiguranja, a to su pre svega lična osiguranja (životno, penzijsko, zdravstveno osiguranje) i razni oblici osiguranja odgovornosti (profesionalne odgovornosti, odgovornosti za proizvod, odgovornosti iz delatnosti i dr.).

Miroslav Perić : Kao što je opšte poznata činjenica u našoj zemlji, od ukupno fakturisane bruto premije osiguranja, 10% se odnosi na životna osiguranja a 90% na premiju neživotnih osiguranja. Na bazi analize trendova razvoja industrije osiguranja u evropi i u našem okruženju, mislim da bi trebalo očekivati intenzivan rast životnog osiguranja i zdravstvenog osiguranja. Prostora sigurno ima ali je ovo uslovljeno porastrom životnog standarda stanovništva, većom konkurencijom i kvalitetnijim proizvodima.