Izvoz kompjuterskih usluga iz Srbije u 2015. premašio Fiat i Železaru zajedno - Postoji prostor za 100.000 novih radnih mesta u IT sektoru

Iako Fiat i smederevska Železara slove za najveće srpske izvoznike, ovaj put ih je premašila - srpska pamet. Izvoz kompjuterskih usluga iz Srbije lane je dostigao 455 mil EUR. Kada se od toga oduzme uvoz od 167 mil EUR, proizlazi da je neto izvoz kompjuterskih usluga Srbije, od 288 mil EUR, veći od neto izvoza Fiata i Železare zajedno.

U izvozu naših IT usluga dominiraju, prema navodima ljudi iz struke, veb-rešenja i programiranje sa oko 50%. Slede rešenja za mobilne platforme sa oko 40%, dok 10% otpada na sve ostalo.

Upravo struka ukazuje da nije dovoljno samo "prepoznati" IT sektor kao prosperitetan, već je potrebno na nivou države napraviti jasnu strategiju za njegov razvoj, kojom bismo uposlili sopstvene informatičke kapacitete. Tome nikako ne ide u prilog činjenica da je Nacionalni prosvetni savet nedavno odbio predlog Ministarstva prosvete da informatika i programiranje bude obavezan predmet u osnovnim školama u Srbiji.

- U odnosu na prvi kvartal 2015, u istom periodu 2016. godine izvoz kompjuterskih usluga je povećan za 33 mil EUR i iznosi 173 mil EUR. Kako se već pokazala tendencija rasta u odnosu na 2015. godinu, očekujemo da će na kraju 2016. godine izvoz biti značajno veći u odnosu na prethodnu godinu, što će nesumnjivo doprineti ekspanziji ove privredne grane - kaže Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

- Srpska industrija softvera na svetskim listama se nalazi između 30. i 50. mesta, što je najbolji rezultat naše privrede - dodaje Matić i ističe da dosadašnji pozitivni rezultati IT industrije u Srbiji ukazuju na potrebu za sistemskom podrškom tom sektoru, kao i za stvaranjem podsticajnog ambijenta za uzajamno približavanje informacionih tehnologija i drugih tehnoloških inovacija.

- Procena je da bi u Srbiji do 2020. godine moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u sektoru informacionih tehnologija i da postoji veliki nedostatak stručnih IT kadrova, koji je registrovan i u Evropskoj uniji - ističe Matić.

Direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja ističe da na nivou države još uvek ne postoji jasan fokus o tome šta je potrebno uraditi kako bismo sopstvene informatičke kapacitete uposlili na način koji obezbeđuje boljitak za celo naše društvo i privredu.

On potvrđuje da u srpskom izvozu i dalje preovlađuje takozvani "outsourcing". To, praktično, predstavlja model poslovanja u kome jedna firma, za poslove koji su se do tada odvijali unutar nje, sada angažuje (bilo kratkoročno, ili dugoročno) drugu firmu ili organizaciju, koja može da bude i na drugom kraju sveta.

- Jedina dva proizvoda koja su u Srbiji tokom 2015. imala bolji neto izvozni rezultat, odnosno, koja beleže veći doprinos smanjenju spoljnotrgovinske neravnoteže su: kukuruz i smrznuto voće - kaže ekonomista Ivan Nikolić. - Kukuruza smo lane izvezli za 342,9 mil EUR, a uvezli za 12,3 mil EUR, te je neto izvoz iznosio 330,6 mil EUR, dok je ukupna vrednost izvoza smrznutog voća dostigla 340,8 mil EUR, a njihova neto komponenta 318,2 mil EUR.