Sve manje proizvođača heljde u Srbiji, uprkos tražnji na tržištu - Svaki deo biljke može da se iskoristi

Iako je heljda zdrava i tražena na tržištu, poljoprivrednika koji je proizvode nema mnogo. Jedini koji je u Platičevu, u opštini Ruma, seje i melje u svom domaćinstvu je Ratko Milošević.

Na njegovom imanju heljda je počela da cveta. Od setve do punog roda, biće joj potrebna tri meseca. Sve što zna o ovoj biljci poljoprivrednik iz Platičeva naučio je od svojih roditelja.

- Izuzetno je cenim i sejem, pošto su moji roditelji živeli više od 90 godina i hranili se heljdom. Nije joj potrebno nikakvo prskanje, otporna je na sve bolesti, a kada je biljka otporna na sve bolesti, znači da mora biti i zdrava - kaže Ratko Milošević.

On je kupio Kosovski kamen od 750 kilograma i prošle godine konstruisao i napravio elektro-mlin. Pored vodenice koju pokreće struja često je i njegova unuka Sara.

- Drago mi je što se mlin zove kao i ja. Ja jako volim da sejem brašno i da pomažem baki kada pravi pite od heljde - kaže Sara Milošević.

Porodica Milošević za sada heljdu proizvodi samo za svoje domaćinstvo, a uskoro očekuje i dozvolu za pakovanje brašna i plasman na tržište. Svaki deo biljke može da se iskoristi.

- Ona nema glutaminata, nema lepka u sebi i izuzetno je zdrava za ljudsku ishranu. Što se tiče heljdinih mekinja, one se koriste za punjenje jastuka, što je izuzetno zdravo za spavanje i ljudski organizam - kaže Ratko Milošević.

Miloševići kažu da proizvodnja heljde nije skupa. Za šezdesetak ari potrebno je oko 130 kilograma semena. Hemijska zaštita se ne koristi, samo je, kada je godina sušna, neophodno zalivanje.