Građani Srbije mesečno uštede 3.500 dinara - Na kraju juna ukupna štednja 8,8 mlrd EUR

Građani Srbije mesečno uštede oko 3.500 dinara. To je za 700 dinara manje nego pre dve godine, a za 1.100 dinara je lakša kasica nego 2012. Od tog skromnog iznosa većina građana ne stavlja ništa u banke, a tek poneka mrvica završi na štednom računu.

Sitno šparaju najčešće penzioneri, zavisno od primanja, a najmanje mladi, kojima uvek treba koji dinar više. Većina njih ne nosi novac u banke, već ga čuvaju kod kuće. Najveće štediše kod nas su gastarbajteri i ljudi koji zarađuju daleko iznad proseka u Srbiji.

Ako se uporedimo sa komšijama i Evropljanima, prema mesečnoj štednji smo na dnu liste. Tako Hrvati stave sa strane 60 EUR, Rumuni 41 EUR, Mađari 49 EUR, a Austrijanci 188 EUR.

Podaci NBS ukazuju na to da su od početka ove godine dinarski ulozi povećani sa 45,36 na 47,69 milijardi dinara, a u evrima za 34 milijarde dinara ili oko 270 mil EUR. Tako je na kraju juna ukupna štednja stanovništva dostigla 8,8 mlrd EUR.

- Više zarade na štednji nema, a nema ni mnogo onih koji mogu da ulažu u banke, kao što je to bilo nekad - rekao je Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - Građanin sa prosečnim primanjima teško šta može da uštedi. Svako ostavi po hiljadu-dve dinara sa strane za nepredviđene troškove. Najviše štede penzioneri, iako primaju najmanje. I ne za sebe, nego za decu, unučiće. Ali to su mali iznosi i nisu svakog meseca isti. Nekada ništa ne pretekne da se uštedi.

Najviše je uloga po viđenju i na godinu dana kada su u pitanju i dinari i evri. Interesantno je da ima klijenata koji polažu svoj novac i na pet godina u devizama. Takvih uloga je oko 110 mil EUR, a preko 60 meseci nešto više od 10 mil EUR.

Bogataši svoju ušteđevinu čuvaju u bankama, iako su vodeće banke drastično smanjile kamate na štednju, a pojedine su i ukinule depozite u švajcarskim francima. Kamate na depozite mogu i dalje da padaju, ali ne mogu da pređu u minus, jer NBS smatra da za to nema razloga.

Banke su drastično smanjile kamate na štednju. Tako je kamata na oročene dinare na godinu dana od 3,5% do 6%, evre od 0,30% do 1,30%, dolare od 0,70% do 1,50%, britansku funtu od 0,70% do 1,40%, franak od 0,90% do 1,35%, rublju 1,35% do 3,75%. Jedna od vodećih banaka u Srbiji plaća manju kamatu na oročene evre nego za dolare i britansku funtu. Za evropsku valutu oročenu na 12 meseci daju 0,30%, a za američku i ostrvsku valutu po 0,85%. Neke banke, na primer, ne daju kamatu po viđenju na mesec dana, dok druge pružaju samo mrvicu od 0,01%.

Ukoliko neko položi 10.000 dinara na godinu dana sa kamatom od 3,5%, zaradiće 350 dinara posle isteka oročenja, a ukoliko stavi 100 EUR sa kamatom od 0,80% dobiće 80 centi. Na to mora da plati porez od 15%, tako da mu preostaje, odnosno zaradio je 68 centi za 12 meseci.