Prirodni proizvodi spasavaju selo - Zaparložene njive dobre za uzgoj organskog povrća

Organska hrana je najveća šansa za ekonomski razvoj Srbije. To je jedini način da srpsko selo opstane, a seljak da živi od svog rada. Sada su nam zaparložene njive čak i prednost, jer na njima već za nekoliko meseci može da se uzgaja organsko povrće.

Ovako priču o organskom uzgoju započinje Predrag Koluvija, vlasnik kompanije Jovanjica, koja je za svega pet godina postala najveći proizvođač i distributer organske hrane u Srbiji. Proizvodi im se prodaju u svim trgovinskim lancima, uskoro započinju kućnu dostavu, a pod njihovim brendom prodaju se voće, povrće, bilje i žitarice nekoliko stotina proizvođača iz sela širom Srbije.

- Ljudi su sve više svesni koliko je organska hrana važna, tako da i proizvodnja, ali i potražnja na tržištu rastu veoma brzo - kaže Koluvija.

- Zbog toga je važno da se selu i poljoprivredi vrati što više ljudi, jer će moći pristojno da zarade i žive od svog rada.

Koluvija je firmu otvorio pre pet godina, kada se vratio iz Nemačke, gde je rođen i odrastao. Posle dve godine priprema, počela je i proizvodnja i prodaja proizvoda.

Sada je uključen i u projekat koji realizuje Grad Beograd, gde je raspisan konkurs za dodelu na korišćenje oko 5.000 hektara gradske zemlje, od koje bi dobar deo mogao da se koristi odmah za organski uzgoj, a deo za tri godine, kada se očisti od pesticida. U okviru organskog inkubatora bi, kaže, posao trebalo da dobije oko 10.000 ljudi, kroz oko 2.000 malih gazdinstava.

- Mi ćemo tim ljudima pomoći da razviju proizvodnju i obezbediti im tržište. Ideja je da se nešto slično razvija širom Srbije. Manastiri bi mogli da budu otkupni centri. Već se dogovaramo sa ocem Mihajlom, starešinom manastira Jovanje kod Valjeva. Oni imaju malu organsku proizvodnju, vredni su i zainteresovani da okupe poljoprivrednike iz tog kraja - najavljuje on.

- Mi smo voljni da znanjem, semenom, otkupom roda pomognemo svakome ko odluči da se bavi organskom proizvodnjom. Plan nam je da do kraja 2017. godine imamo oko 3.000 kooperanata. Njihovu robu možemo da plasiramo na domaće i strana tržišta. Posetili su nas predstavnici ruskih hipermarketa i samo čekamo otvaranje veletržnice u Beogradu, pa da njima počnemo da isporučujemo robu. Izvozimo i u zemlje Evropske unije - kaže Koluvija.

- Željno iščekujemo da se promeni zakonski okvir i da se organska proizvodnja odvoji od konvencionalne. Sada zbog zakona imamo situaciju da jedan naš kooperant ne može da dobije sertifikat za organske koke i jaja. Zakon kaže da na farmi sa više od 300 kokošaka, one moraju da budu u kavezu. A u organskoj proizvodnji kavezi su strogo zabranjeni. Zato taj proizvođač nedeljno poklanja oko 1.500 jaja, dok čeka izmenu zakona i šansu da registruje organsku farmu - objašnjava Koluvija.