Falš hrana i roba u svakoj drugoj radnji - Za šest meseci 2016. zaplenjeno 413.578 lažnih proizvoda

Na lestvici najčešće falsifikovanih proizvoda godinama se ništa ne menja. Plagijatorima u našoj zemlji su ubedljivo najunosniji brendirana odeća i obuća, kozmetika, igračke, parfemi, telefoni, tehnički uređaji...

Kopije se tako bez teškoća prodaju na buvljacima, ali i mnogim prodavnicama i buticima širom Srbije. Ono što posebno zabrinjava je što se u prodaji nalaze i falš lekovi i kozmetika, ali i hrana, koji su opasni po zdravlje.

U prvih šest meseci ove godine, Tržišna inspekcija u oko 1.000 kontrola je zaplenila 413.578 lažnih proizvoda i povukla ih sa tržišta. Najviše je bilo ambalaže za kozmetiku, čak 200.000 komada, kućnog tekstila 11.000, oko 6.000 sredstva za higijenu, 4.000 igračaka, papirna galanterija...

Sve više inspektori otkrivaju i kopirana pića i prehrambene proizvode, a prema podacima tržišne inspekcije, najčešće plagirani proizvodi su čokolade, konditori, kafa, alkoholna pića.

- Razlike između plagijata i originala su sve manje, jer su kradljivci tuđih ideja sve spretniji. Što je brend popularniji i traženiji, veći je magnet za one koji žele da zarade na brzinu. Mnoge kopije toliko su slične svom originalu, da ih je ponekad nemoguće razlikovati - rekao je Goran Macura, načelnik u Sektoru tržišne inspekcije

Proizvodi okićeni "tuđim perjem" i dalje vrebaju pre svega sa uličnih tezgi i pijaca. Najčešće krivotvoreni proizvodi, od tekstila i kozmetike, do razne opreme i auto-delova, stižu sa Dalekog istoka.

Tržišna inspekcija na osnovu podnetih zahteva nosioca prava sprečava promet krivotvorene robe i štiti prava intelektualne svojine. Na osnovu količine zaplenjenih falsifikata može se reći da se tržište krivotvorene robe ne menja poslednje dve, tri godine.

- Posebno se falsifikuju sportska garderoba, igračke, naočari za sunce, lekovi, sredstva za higijenu - kazao je Goran Macura. - Pravilo je da sve ono što se brzo prodaje i ide sezonski, kao i što je lako transportovati i sakriti u veću masu originalnih proizvoda, može biti falsifikovano. Univerzalno pravilo je da sve može biti falsifikovano.

Ne prodaju se samo falsifikati na tezgama i u registrovanim prodavnicama, već sve češće i elektronskim putem. "Onlajn" trgovina postaje sve zastupljenija i na našem tržištu.

- Naravno, kao i veći deo sive ekonomije, tako se i prodaja falsifikovanih proizvoda iz maloprodajnih objekata dosta premestila na internet - naglasio je Macura.

- Tržišna inspekcija u okviru svojih mogućnosti i u saradnji sa drugim organima sve više nadzire i ovaj način prometa krivotvorenih proizvoda.

Macura ističe da ne može tačno da se proceni koliki je taj udeo internet-prodaje, ali da je moguće da dostiže oko 50% od celokupnog prometa falsifikata.

- Problem je u tome što su nadležni tolerantni prema takvim pojavama - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.

- Proizvođač treba da reaguje, da obavesti potrošače, jer tako ih štiti i dobija poverenje. Ako proizvođač blago reaguje na falsifikat, onda se može sumnjati da i on u tome učestvuje.

Tržišna inspekcija najčešće reaguje nakon dojave kompanije koja je prijavila da je njen proizvod krivotvoren. Kada pronađe falsifikovani proizvod, povlači ga s tržišta, oduzima i uništava. Kako objašnjavaju u inspekciji, vlasnici brendova posle mogu i privatno da ih tuže.

- Lažnjake najčešće prijavljuju vlasnici robnih marki, a ređe građani. Kad dobijemo dojavu da se negde prodaju, recimo lažni auto-delovi, inspektori izlaze na teren, jer je ugrožena bezbednost ljudi - rekao je Macura. - Slična situacija je i sa hranom, ali i sa elektroinstalacionim materijalom. u ovom slučaju posebno skrećemo pažnju, jer postoje sumnje da su falš elektroinstalacije jedan od uzroka sve češćih požara.

Falsifikovanje alkoholnih pića postalo je jedan od najunosnijih poslova, jer proizvodnja raznih "brlja" vlasnicima divljih destilerija donosi veliki profit. Od ukupno zaplenjene robe, u oko 3.000 kontrola, koje u toku godine izvrši Ministarstvo trgovine, čak 66 odsto su alkoholna pića.