Kako do novih silosa za skladištenje pšenice?

(Foto: Rajko Karišić)

Poljoprivrednici traže da im država obezbedi 70 umesto 40 posto novca koliko sada vraća onima koji ulažu u skladišta na sopstvenim gazdinstvima.

Sistem javnih skladišta nije položio ispit, kažu poljoprivrednici. Silosi u Velikoj Plani i Rumi su previše udaljeni od većine farmera. Njihova udruženja kažu da, i kada je bilo dovoljno silosa u sistemu javnih skladišta, uglavnom nisu poslovali fer.

- Formiraju svoju cenu i daju nam koliko hoće, ako ne prihvatimo oni nam odbijaju jedan posto ulaz jedan posto izlaz i tu su još mnogi odbitci. Kada imamo svoja skladišta mi držimo svoju robu i tražimo za tu robu koju hoćemo cenu ako možemo da ostvarimo tu cenu prodajemo ako ne možemo ne prodajemo - kaže poljoprivrednik Jovica Jakšić.

I na mestu sa koga se prati rod i trgovina žitaricama, čuje se da postojeći sistem javnih skladišta nije podsticajan za ratare.

- Mislim da bi država trebalo da preduzme mere da sufinansira izgradnju novih silosnih kapaciteta u krajnjoj liniji kako je to uradila administarcija AP Vojvodine koja je to najavila od sledeće godine da sufinansira izgradnju novih silosnih kapaciteta - kaže Žarko Galetin iz Produktne berze Novi Sad.

U Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije predlažu i ovakvo rešenje.

- Ima još jedna dobra ideja, da skladišta na koja država ima hipoteku budu na određen način dostupna poljoprivrednicima koji bi trebalo da se udruže u neku vrstu ortačkih udruženja ili zadruga da na takav način u sezoni koriste ta skladišta i da ne budu predmet grubog čerupanja - kaže predsednik Skupštinskog odbora za poljoprivredu Marijan Rističević.

Rističević objašnjava da nije zakazao sistem već kontrole nadležnih inspekcija.

Zajedno sa sistemom javnih skladišta, država je 2009. osnovala i kompenzacioni fond. Ideja je bila da poljoprivrednicima nadoknadi štetu u slučaju da do nje dođe. Ipak već dve godine od osnivanja u fondu je došlo do problema. Ne samo zbog nerešenog pravnog statusa već i zbog brojnih malverzacija.

Do zloupotreba je dolazilo tako što su pojedini vlasnici velikih silosa drugim firmama u njihovom vlasništvu izdavali robne zapise. Garanciju o određenoj količini žita koju niko nije kontrolisao a na osnovu koje su od banaka dobijali kredite i do nekoliko miliona evra.

Budući da krediti nisu vraćeni a da je roba iz silosa prodata trećem licu, na odgovornost je pozvan kompenzacioni fond, odnosno država, koja sada treba da isplati banke, pa je ovaj slučaj pokrenula pred sudom.

U skupštinskom odboru za poljoprivredu kažu da su ovakvi ugovori ukinuti na njihovu inicijativu.