Radna knjižica ipak nije otišla u zaborav

(Foto: Ivana Vuksa)

Iako su mnogi shvatili da radna knjižica više nije neophodan dokument u Srbiji, to važi samo za one koji su prvi posao našli u ovoj godini.

- Nove radne knjižice se ne izdaju, kao što se ne izdaju ni duplikati starih radih knjižica. Podaci koji su uneti u radne knjižice zaključno sa 31.12.2015. kao takvi služe kao dokaz o radnom angažovanju tih lica - objašnjava Vladimir Stanković, zamenik direktora Sektora za ostvarivanje prava PIO fonda.

Te dokaze moraće da prilože kada budu hteli u penziju. Pre penzije, radne knjižice traže i pojedine banke građanima koji se kod njih zadužuju.

- Bankama to nije zabranjeno, ali ako je vama kao klijentu to problem, vi možete njih naterati da traže podatke iz centralnog registra - navodi Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

To je prema Zakonu o opštem upravnom postupku. Praksa je, međutim, pokazala da administracija nije u potpunosti prihvatila tu reformu. Zato je građanima lakše da sami pribave podatke nego da drugi to čine umesto njih.

- Što se tiče fonda PIO, ona će praktično uvek biti neophodna kao dokument za neka radna angažovanja iz prethodnih perioda - ističe Vladimir Stanković.

Umesto da čeka da radne knjižice prirodnim putem nestanu iz opticaja, upućeni kažu da bi država trebalo da taj proces ubrza. Pre svega tako što će obavezati institucije da podatke razmenjuju elektronski.

- Niko se sada ko koristi pametne telefone neće vratiti na stari ili pogotovu na vreme kada nema mobilni telefon. Moramo da podstičemo razvoj elektronske uprave jer prema našim istraživanjima u PIO fondu u RFZO se gubi više od 30 minuta na jednoj proceduri da se završi. Zaista su uštede velike - objašnjava Ivan Radak.

Ne samo u vremenu, već i u novcu. Prema istraživanju NALED-a, na radnim knjižicama privreda štedi 3,6 mil EUR godišnje.