U srednjem Banatu pod kupinom jedva pet hektara - Proizvođači zadovoljni i rodom i cenom

U poslednjih 15 godina u Srbiji se u sezoni proizvede između 15 i 25 hiljada tona maline i kupine. Najviše kupine ima u Zapadnoj Srbiji, gotovo 90% domaće proizvodnje, a površine pod ovim voćem se na tom području iz godine u godinu povećavaju.

U Vojvodini je kupina manje zastupljena. Podaci pokazuju da u Srednjem Banatu nema više od 5 hektara pod ovom kulturom, jer je u poslednjoj deceniji najveći deo kupinjaka u ovom kraju raskrčen ili zapušten.

Za razliku od proizvođača južno od Beograda koji muku muče sa cenom ovog voća, oni koji kupinu proizvode u Srednjem Banatu su zadovoljni. Veselin Nemešev jedan je od retkih proizvođača kupine u zrenjaninskom kraju. Njegov zasad zauzima 25 ari i ove godine očekuje rod od oko 3,5 tone.

- Ova godina je dobra zato što je kišna. Kupina kao vrsta voli vlagu i kada je dobro nađubreno zemljište. To se odmah pokazuje na plodovima. Prošle godine nije bilo takvog kvaliteta zbog suše. Džaba smo zalivali, nismo mogli da uradimo ništa, nismo mogli da izvučemo prvu klasu. Očekujem da ću imati 2 tone konzumne kupine i nadam se da ćemo bar 1.500 kilograma uspeti u vino da preradimo - kaže Nemešev.

I dok veliki proizvođači u Srbiji kupine moraju da prodaju hladnjačarima, koji su ove godine drastično oborili cenu tog voća i plaćaju ga od 30 do 60 dinara za kilogram, Nemešev svoje kupine prodaje na "malo". Za kilogram dobija 200 dinara. Na pijaci, kod drugih prodavaca, dostižu cenu i od 260 dinara.

Sve što ne uspe da proda kao svežu kupinu Veselin prerađuje u vino.

- Vino se brže i bolje proda nego kupina. Mi ne zaustavljamo vino, nego ga ostavljamo da bude prirodno i tako ga pretačemo. I tu imamo mušterije, prodaje se dobro. Proizvodimo negde oko 1.000 litara vina u toku godine. Ne idemo na količinu, nego na kvalitet. Možda bi moglo i više da se proizvede, ali tada to ne bi bilo vino koje mi hoćemo da imamo. Pravo, prirodno, organsko - kaže .

Za podizanje najsavremenijeg zasada kupine na jednom hektaru potrebno je oko 10.000 EUR i to bez zaštitne mreže.

- Ako nema mreže gubi se na kvalitetu i na prvoj klasi. To je ustvari protivgradna mreža čije podizanje košta 10-12 hiljada EUR po hektaru - kaže Nemešev.