Zlato atraktivnije od štednje u bankama - Vlasnici novca promenili prioritete ulaganja

Niske kamate na štednju i finansijska neizvesnost zbog 'bregzita' naveli su mnoge vlasnike novca da promene prioritete ulaganja i da kapital plasiraju u zlato.

Kod nas ima nekoliko firmi koje se bave prodajom takozvanog investicionog zlata, a to su novčići, odnosno dukati i pločice ili kako ih u narodu popularno zovu zlatne poluge. U jednoj od njih kažu da je zbog pomenutih kriznih faktora interesovanje građana sve veće.

U beogradskoj firmi Insignitus gold investiciono zlato može da se kupi u apoenima od jednog, pet, deset, 20, 50, 100, 250 i 1.000 grama. Znači najveći apoen je poluga od kilogram koja zbog toga što je zlato 'teško' ima dimenzije jednog mobilnog telefona. Zlato može da ostane na čuvanju kod njih, neko može da ga čuva u svom kućnom sefu ili u sefu u banci.

Za štednju u zlatu važi da čuva realnu vrednost kapitala. Primera radi, prvi Fordov model automobila 1915. godine koštao je 370 USD, a sada model mondeo košta 24.000 USD. I pre sto godina i sada to je bila vrednost od 18 unci zlata, što je oko 540 grama.

Zlato čuva vrednost, ali formalno kamatu ne donosi. Prodavci zlata, međutim, kažu da to nije tako.

– Zbog finansijske nesigurnosti u svetu od početka godine zlato je poskupelo 24%, a samo od juna 11%. Zar to nije kamata od 24% na šestomesečnom nivou – kaže Ljuba Jakić, direktor pomenute firme dodajući da cena zlata ide ka svom istorijskom maksimumu.

Trenutna cena na svetskim berzama sirovog zlata je 38,53 evra po gramu, dok je cena prerađenog u pločice i novčiće 51 evro po gramu. Ovo ulaganje država ne oporezuje poput devizne štednje.