Zaboravljeni zanati - Niškog kožuhara nema ko da nasledi

Nekad se od zanata dobro živelo, a danas jedva da postoji još po koji zanatlija. U Nišu jedini ćurčija ili kožuhar, kako još ovaj zanat nazivaju u južnim delovima Srbije, je osamdesetogodišnji Čedomir Tasić. Počeo je da radi ovaj posao pre sedam decenija.

Po završetku osnovne škole, sa svojih 12 godina, Tasić je počeo da uči zanat od svog oca. Nekoliko meseci je bilo dovoljno da savlada posao i da izradi svoj prvi kožuh, a kako kaže, izrađuje ih na isti način kao pre 70 godina.

- Vuče me, ali ne znam dokle ću. Imam volju, stalno dolaze donose kožu, žao mi je da se baci - rekao je Čedomir Tasić, kožuhar.

Nekad je Čedomir živeo od ovog posla, a danas proda tek po neki komad. Promenili su se i uslovi prodaje.

- Idemo na vašar, ja sam u Negotinu stalno bio, i nekada se znalo kako to ide - kad prodam onda mi naplaćuje i to je sve lepo održavano. A danas ne, prvo moraš da platiš - nezadovoljan je Čedomir Tasić.

Jagnjeću, jareću i zečju kožu koju majstor Čeda koristi u izradi, smatra najboljom zaštitom za hladne dane. Iako je napolju 30 stepeni nije loše pripremati se za hladnije dane koji nam tek dolaze.

Jedini kožuhar u ovom kraju pokušava da pronađe nekoga ko bi ga zamenio u ovom poslu, ali mladi ljudi, kako Čedomir kaže, beže od zanatskih poslova.

- Spreman sam da primim dečka, ko hoće da dođe kod mene, ja bih mu zahvalio, da uzme od mene veliki zanat, univerzalan zanat i da ga Bog vidi i meni da pomogne - kaže poslednji niški kožuhar.

Iako je sve manje kupaca, najviše se traži kožuh, a manje ženske kape i šubare, i sve to po cenama od 1.000 do 6.000 dinara. Čedomir kaže da posao za sada opstaje zahvaljujući kulturno-umetničkim društvima.