Beogradski metro i dalje samo san - Sofija će 2017. dobiti i treću liniju

Beograd nije ni blizu metroa, a sledeće godine u ovo vreme Sofija će biti bogatija za još jednu liniju. Radovi na izgradnji treće, zelene trase, samo što su počeli, pa kada se kroz podzemnu železnicu 'zahuktaju' novi vozovi, kretanje 1.300.000 stanovnika bugarske prestonice i ostalih putnika namernika biće dodatno olakšano.

Temelji metroa u Sofiji su postavljeni još šezdesetih godina prošlog veka, ali samo u teoriji. Praktično, gradnja je počela 1981, kada je izgrađen jedan tunel. Prvi deo crvene linije je pušten u promet 28. januara 1998, drugi 15. februara 2009, dok je plava linija u funkciji od 31. avgusta 2012. godine.

Postojeći metro sistem čine 34 stanice i dve linije - crvena (M1) i plava (M2), koje centar grada povezuju sa gusto naseljenim područjima na površini od 38,6 kilometara. Zasada oko 410.000 ljudi svakodnevno koristi prednosti železnice, a prognoze su da će sa novom trasom taj broj porasti za bar 100.000.

Planirano je da se istočni i zapadni deo grada 'približe' 16 kilometara dugom prugom sa 18 stanica, od kojih će polovina biti u funkciji već sledeće, a ostatak do 2019. godine.

- Kada se ovaj projekat realizuje shvatiće da je to u njihovu korist, jer će još brže stizati na željena odredišta. Oni koji svakodnevno koriste železnicu znaju da se začas dolazi sa početne do krajnje tačke, vožnja je bezbedna i udobna, leti nije vruće, zimi nije hladno. Putnički saobraćaj je značajno rasterećen - rekla je Mariana Oreškova iz Turističkog servisa grada Sofije.

Iako je bugarski standard viši od našeg, u Beogradu je gradski prevoz doskoro bio skuplji nego u Sofiji. Od 1. juna cena karte za vožnju od pola sata 'skočila' je sa jednog na 1,6 leva (oko 100 dinara), ali broj putnika se nije smanjio.

Cena karte za metro, trolu, tramvaj i autobus je ista, ali je razlika u brzini i komforu velika.

Privilegija postojanja metroa se od prošlog proleća, kada je produžena crvena linija, najviše oseti ako se krene od aerodroma do centra, pa se, umesto za pola sata vožnje autom ili autobusom, stigne za 18 minuta. Imate osećaj kao da ste u Švajcarskoj, jer voz dolazi tačno u sekund. Interval polazaka je od tri do sedam minuta, a radno vreme od 5.00 do tačno u ponoć. Sve stanice su osvetljene, uredne, čiste, nazivi su ispisani ćirilicom, pa su za nas vrlo 'čitljivi', a sa ekrana na peronima dopire prijatna muzika.

Da biste ušli u voz, morate da očitate kartu koju ćete kupiti na šalteru ili u automatu. Toliko je sve uređeno, da će vam se činiti kako je švercovanje nemoguće, ali tu su pojedini putnici da vas razuvere. Vožnja bez karte se ne odvija po beogradskom 'principu' - uđeš, pa te kontrola izbaci, nego sačekaš da neko očita svoj 'papir', a ti se odmah za njim, najbrže što možeš, provučeš ispod šipke.