Hrana na pijacama prepuna pesticida - Poljoprivrednici u Srbiji nedovoljno poštuju uputstva za primenu preparata

Kada se koriste sredstva za zaštitu bilja na njivama u Srbiji i dalje se često može čuti, naoko dobronameran, savet kolege poljoprivrednika ili komšije: "Dodaj slobodno malo više, da budeš siguran da deluje". Ovakav pristup korišćenju pesticida, herbicida i ostalih preparata kojima se tretiraju biljke ne samo da poskupljuje proizvodnju, jer se koriste veće količine skupih sredstava, već je i umnogome štetan.

Od ovakvog načina primene "hemije", i pored sugestija, odustao je Marko Simetić, ratar iz Stare Pazove, koji obrađuje oko 60 hektara oranica i gaji pre svega kukuruz i pšenicu, ali i suncokret i soju.

- Mnoge moje starije komšije i dalje ne čitaju šta piše na ambalaži sredstava za zaštitu, nego ih sipaju 'odokativno', onako kao što su im to očevi i dede radili - priča ovaj tridesetogodišnji ratar. - Meni, međutim, nije teško da pročitam kako se sredstva primenjuju, a volim i da, posebno u zimskim danima, kad nema mnogo posla, poslušam predavanja, pa i upitam u poljoprivrednoj apoteci ili savetodavnoj službi, kako primenjivati sredstva za zaštitu, a i ima li efikasnijih sredstava od onih koja sam ranije koristio...

Ovakvih primera, prema rečima Dragane Dimitrijević, izvršnog direktora udruženja SEKPA, koje okuplja najveće svetske proizvođače sredstava za zaštitu bilja, prisutne na tržištu Srbije, sve je više u Srbiji, posebno među poljoprivrednicima mlađe generacije.

- Naše udruženje, a i stručnjaci kompanija koje su naši članovi, svakodnevno su na terenu, ne samo zbog prodaje, već i zbog edukacije - ističe Dimitrijevićeva. - I nama je veoma važno da poljoprivrednici znaju šta, koliko i kada da koriste. U tome, mora se napomenuti, imamo i odličnu saradnju sa poljoprivrednim stručnim službama, koje, takođe, u većini slučajeva imaju odlične 'zaštitare', koji su spremni da izađu u susret poljoprivrednicima.

Problem, međutim, kako ukazuje Dimitrijevićeva, stvara nepoverljivost, pa čak i snebivljivost, poljoprivrednika, od kojih najviše zavisi konačna primena sredstava za zaštitu.

- Mi uvoznici imamo jasna pravila, kojih moramo da se pridržavamo, a takođe i striktnu kontrolu, kako na samoj granici prilikom uvoza, tako i kontrolu poljoprivredne i ekološke inspekcije, pa propusta ne sme da bude - navodi Dimitrijevićeva. - To se odnosi pre svega na kvalitet preparata, ali i na njihovo pakovanje, a posebno na to da i na ambalaži bude jasno navedeno na koji način se preparat koristi.

Uz ovo, kako kaže Dimitrijevićeva, zimi se redovno organizuju predavanja i seminari. Tu su i brošure koje se plasiraju i u kojima je jasno prikazano ne samo kako se doziraju i koriste preparati, već i kako se treba zaštititi prilikom njihove primene, i kako se bezbedno uklanja ambalažni otpad.