Katanac na Matarušku i Bogutovačku banju - Umesto investicija i gostiju lečilištima sledi stečaj

Krajem ovog meseca, tačnije 27. jula, u Privrednom sudu u Kraljevu će se održati rasprava i najverovatnije će biti pokrenut stečajni postupak za lečilište Mataruška i Bogutovačka banja. To je jedno privredno društvo koje je "pokrivalo" sve zdravstvene i turističke aktivnosti u obe banje, ali je odavno u teškoćama i u neprestanoj blokadi od početka 2013. godine.

Stoga su se stekli uslovi da Ministarstvo privrede sudu predloži pokretanje stečaja, a u prilog tome išla je i činjenica da je petnaestak puta pokušavana privatizacija banjske imovine, ali bezuspešno.

Ta prodaja verovatno će biti lakša iz stečajnog statusa, jer će biti i promena u ponudi. Prema dosadašnjim kriterijumima za prodaju, budući kupac morao je da poseduje hotel sa četiri zvezdice i godišnji promet u turizmu od oko 3 mil EUR.

Prema početnoj ceni, kapital lečilišta nuđen je za 135 miliona dinara, uz obavezu ulaganja od oko 2 mil EUR. Kupac bi dobio u vlasništvo dva hotela, četiri vile i objekte lečilišta u Mataruškoj i Bogutovačkoj Banji. Budući vlasnik imao bi i pravo korišćenja lekovitih voda i parkova površine od oko 12 hektara.

Sve to iz stečaja biće jeftinije, budućeg vlasnika neće mnogo opterećivati ni dugovi koji su najveći prema državi i radnicima. Istina, bivši radnici, njih 89 traže isplatu zaostalih plata od oktobra 2012. do jula 2015. godine, a koliko će novca za namirenje tih dugova eventualno biti, niko za sada ne zna.

Inače, u ovim banjama sada nema zaposlenih, a ni gostiju. Mataruška i Bogutovačka banja su puste i zapuštene, banjski parkovi su zarasli u travu, staze zakrčene granjem, prepuni su kontejneri otpada koji razvlače psi i mačke, hoteli i vile su prazni, pa se kroz prozorska stakla vidi nered i zapuštenost. Noću je rasveta ugašena, pa sve deluje i zastrašujuće.

To niko nije mogao ni da poveruje čak je, primera radi, samo pre tri godine lokalna vlast izdvojila novac za elaborat, pa je uredbom Vlade Srbije Mataruška Banja, recimo, dobila status banjskog mesta shodno Zakonu o banjama iz 1993. godine.

Prema tom elaboratu, koji je uradila beogradska firma CTD3, definisano je da se banja prostire na 1.369 hektara, od čega je 12 hektara parka. U tom dokumentu se napominje da je njena termomineralna voda jake izdašnosti, bogata sumpor-vodonikom i natrijum-bikarbonatom, da pomaže obolelima od reumatizma, neuroloških, ginekoloških oboljenja, a posebno steriliteta… i istog je sastava još od 1898. godine, kada je dr Marko Leko dobio uzorak i utvrdio njenu blagotvornost.

Posebno je zanimljivo da je sastavni deo tog elaborata i predlog daljeg razvoja, tj. gradnja novih i rekonstrukcija postojećih vila i hotela kako bi se dobio kapacitet od oko hiljadu ležajeva, da bi trebalo graditi i apartmansko naselje visoke kategorije sa golf terenom, predložena je gradnja posebnog golf terena sa 18 rupa, podizanje omladinskog kampa, sportsko-rekreativnog i zabavnog centra sa prirodnom plažom na Ibru, planinarskog i lovačkog doma...