Srbija hvata korak u razvoju industrije 4.0 - Za bržu ekspanziju potrebna integracija dostupnih tehnologija, stručni kadar i jačanje prerađivačkog sektora

Renesansa inudstrije u Srbiji je moguća i možemo da uhvatimo korak u razvoju 4.0 industrije, a jedna od ključnih stvari da u tome uspemo je da odškolujemo i zadržimo kadar koji će biti nosilac novog tehnološkog razvoja, rečeno je na okruglom stolu 'Razvoj industrije 4.0 u Srbiji' održanom u četvrtak, 14. jula u Privrednoj komori Srbije (PKS). Ujedno je istaknuto da su neophodni programi za podsticanje tehnološkog razvoja, orjentisani na prerađivačku industriju, koja u 4.0 eri, podrazumeva visok nivo fleksibilnosti, brze reakcije i integraciju svih procesa unutar fabrika.

Pomoćnik ministra za informaciono društvo, Sava Savić govoreći o digitalnoj transformaciji, značaju i rastu izvoza srpskog softvera, dostupnosti infrastrukture i pristupa internetu, istakao je važnost razvoja digitalnih veština i razvoja novih IT kadrova.

- Neophodno je da se pripremimo za industriju 4.0. Ukoliko se ne menjamo kako se menjaju stvari oko nas, nećemo biti tako konkurentni - naveo je Savić.

Međutim, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Petar Petrović, istakao je da je industrija 4.0 mnogo više i znatno složenija od digitalizacije, naglašavajući da pre svega predstavlja tehnološku platformu za reindustrijalizaciju kroz totalnu digitalizaciju proizvodnje, a da je naglasak pre svega na proizvodnji i prerađivačkoj industriji, pokretače razvoja društva.

Navodeći stav evropskih zvaničnika, Petrović je istakao da je cilj, kako bi se postigla revitalizacija ekonomije u EU, neophodno je da se poveća udeo prerađivačke industrije u BDP-u na 20% do 2030. godine.

Velike društvene promene pokretane promenom ekonomskih modela dešavale su se zajedno sa tehnološkim promenama u oblasti informatike i energetike, objasnio je Petrović, navodeći da je nephodno potpuno usmeravanje ka obnovljivim izvorima energije, primenama novih tehnologija za akumulaciju prekidno generisane energije i Internet tehnologija za izgradnju Intergrid sistema, odnosno, masovno digitalno umrežavanje.

Renesansa industrije je moguća i u Srbiji – optimističan je profesor Petrović, uz dobar proizvod, te da se u reindustrijalizaciju uključi i struka.

- Siromašne zemlje imaju šansu da se razvijaju ukoliko raspolažu dobrim ljudskim resursima, zbog čega je obrazovanje presudno. Srbija ima dobre i talentovane stručnjaket. Potreban nam je program za novi tehnološki razvoj orijentisan na prerađivačku industriju, sa minimum 3 puta više zaposlenih, i izvoz – naglasio je Petrović ističući da je inženjerstvo fundamentalni pokretač razvoja industrije, a ne strane investicije.

Aleksandar Rodić, iz Instituta Mihailo Pupin, takođe je mišljenja, da 4.0 industrija može da vrati Srbiju na scenu Evrope. Saglasan je da je industrija pokretačka snaga, koja donosi ekstra profit.

- Nalazimo se u nezavidnom položaju, izgubili smo fabrike, a mašine su otišle u staro gvožđe. Ipak, ne treba biti pesimista. U tehnološkom smislu ne možemo da se takmičimo sa evropskim zemljama, ali je šansa naše industrije u ljudskim resursima. Zato, pre razmišljanja o renesansnom ulasku u 4.0 industriju, treba da razmišljamo kako očuvati kadar i usmeriti ga na implementaciju ovog, novog tehnološkog modela.

Marko Nikolić iz kompanije Siemens Beograd, firme koja je prva otvorila temu industrije 4.0, rekao je da je važno da se radi na razvoju koncepta digitalizacije i automatizacije rada unutar samih kompanija.

- Digitalizacija procesa daje odgovore na buduće izazove u industriji – istakao je Nikolić i dodao da industrija 4.0 podrazumeva integraciju svih procesa unutar fabrike na automatizovanim mašinama, kao i integraciju kreativnosti i inovacija. Neophodno je brže plasiranje proizvode, u suprotnom, konkurencija će vas pregaziti, te ujednačiti sve nivoe proizvodnje, koja bi trebalo da bude fleksibilni tako da možete da radite različite proizvode na istoj mašini.

Mihailo Vesić, rukovodilac Centra za inovacije PKS je istakao da industriju 4.0 treba posmatrati pre kao evoluciju, nego kao revoluciju.

- Industrija 4.0 ne postoji bez strateške odluke države da podrži privredu i ekonomski razvoj, i reindustrijalizacija koja se u Srbiji ne dešava spontano, pod uticajem tržišta i investicija, mora biti vođena – rekao je Vesić i dodao da je velika zainteresovanost domaće industrije da sazna šta industrija 4. 0 predstavlja i koje korake treba da preduzme kako bi mogla da bude deo globalne, razvijene ekonomije.

- Iako nismo među razvijenim industrijskim zemljama, imamo veliku industrijsku tradiciju, dobar naučni potencijal i kompanije koje posluju na globalnom tržištu, koje mogu da budu pouzdani partneri i dobavljači velikim firmama. Za razvoj Indstrije 4.0 važna je integracija već dostupnih tehnologija, IoT (Internet of things), IoS (Internet of Services) i globalno umrežavanje, jer ta industrija nudi mogućnost zemljama sa manjim ekonomijama da dobiju veću ulogu i svoju šansu koju treba da iskoriste - objasnio je Vesović.

Kako su podsetili učesnici skupa, industrija 4.0 je platforma nastala na inicijativu nemačke vlade kao odgovor na ekspanziju nove ekonomije Kine, koja postaje svetski gigant i preti da pregazi ključne igrače uključujući SAD, Japan i EU. Kvalitetan i jeftin proizvod su dva dijametralna atributa, a Kina je, zahvaljujući primeni tehnologije i niskoj ceni radne snage, uspela da ih pomiri, čime preti da ugrozi druge igrače na tržištu. Evropa je morala da da odgovor na to - istakli su učesnici.

Skup koji je u Komori okupio veliki broj učesnika – IT stručnjaka, predstavnika kompanija, poslovne i akademske zajednice organizovali su Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo PKS-a i Društvo informatičara Srbije.

I.B.