Privatne robne marke sve više se kupuju - Trgovac odgovara za kvalitet proizvoda

Privatne robne marke sve češće pune rafove trgovine, od namirnica do proizvoda kućne hemije. Problem je, međutim, što je često sastav tih artikala, koji su jeftiniji od brendiranih, za potrošače nepoznanica, a mnogi na svojim deklaracijama nemaju izvorno poreklo, gde su proizvedeni ili upakovani, od čega su napravljeni.

Njihov udeo, zavisno od prodajnog lanca, varira između 5% i 16%, sa tendencijom rasta. Uz jogurt, salame, paštete, kupci mogu da izberu i privatne robne marke čokolada, keksa, kafe, ulja, namaza, testenina, konzervi, začina, zamrznutog povrća i voća, ali i šampona, praška za veš, krema...

Petar Bogosavljević, predsednika Pokreta za zaštitu potrošača, je rekao da robne marke ne bi bile opasne kada bi kupci imali sve neophodne informacije o tom proizvodu.

- Pre svega, to su komercijalni programi, kojima kvalitet nije na prvom mestu i koji često ne ispunjavaju osnovne norme - naveo je Bogosavljević.

- Problem je i u tome što se većina tih namirnica najčešće pravi od najjeftinijih sirovina. Niko se neće olako odreći profita, ako mu je nadohvat ruke. Privatne robne marke su na pojedinim ispitivanjima eliminisane iz konkurencije, jer nisu ispunjavale određene uslove kvaliteta.

Odredbom Zakona o trgovini propisano je da roba u trgovini mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, sastavu i količini, kao i druge podatke u skladu sa posebnim propisima i prirodom robe. Naročito podatke o proizvođaču, zemlji proizvodnje, odnosno uvoza, datumu proizvodnje i roku upotrebe, uvozniku, kvalitetu, kao i upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe... Svi podaci moraju da budu navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način na maternjem jeziku.

- Deklaracija mora da sadrži sve propisane podatke, uključujući i podatke o proizvođaču. U 2015. godini tržišna inspekcija je podnela 115 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka pred nadležnim sudom zbog neispravnih deklaracija i više miliona robe stavljene van prometa po toj osnovi. Ovo se odnosi na svu robu zatečenu u prometu koju kontroliše tržišna inspekcija - objasnili su u Ministarstvu trgovine.

Pre nekoliko godina trgovačke marke bile su na najnižim policama, daleko od očiju, jer su najbolje pozicije bile rezervisane za glavne robne marke i nisu predstavljale realnu pretnju. Danas, trgovački lanci postavljaju svoje robne marke na glavne pozicije i time direktno smanjuju prostor za druge proizvođače hrane, čime preuzimaju primat u pojedinim kategorijama artikala.

Zakonom o zaštiti potrošača dozvoljeno je da se trgovac predstavlja kao proizvođač stavljanjem svog znaka, naziva ili obeležja. Takođe, odgovara za kvalitet kao i svaki proizvođač. Potrošač je u mogućnosti da bira, da odabere koji će proizvod da kupi, a svaki proizvod bez razlike da li je robna marka ili je od određenog proizvođača podleže istoj zakonskoj regulativi.