(Ekonomist) Duvanska industrija u Srbiji - Velikani za domaću upotrebu

Mada u Srbiji rade fabrike tri svetski vodeća proizvođača cigareta, deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni duvanskih proizvoda je za poslednje tri godine nadmašio 250 miliona evra

Očigledno da ovdašnji proizvođači cigareta i ostalih duvanskih proizvoda (ni)malo izvoze, a obilato uvoze duvan i ostale potrepštine za proizvodnju i pakovanje cigareta. Proizvodnja duvana u tri poslednje sezone je manja nego ikada unazad pola veka, a ne vidi se ni svrha 400 miliona dinara državnih premija proizvođačima, s obzirom da je odluka o njima doneta neposredno pred ovogodišnji otkup. Uloga premija je da pospeši proizvodnju duvana i odluka o njima donosi se pred setvu, kako bi seljak imao jasnu i pravovremenu računicu da bi se opredelio za ovu proizvodnju.

Međutim, teško da je za izrazito profitnu industriju cigareta premiranje proizvodnje duvana baš ključno. Od oko milijarde evra, koliko su tri svetska lidera uložila u kupovinu ovdašnjih firmi, tehnološku modernizaciju, socijalni program.., za podsticaj uzgoja duvana uloženo je tek 7,1 milion evra: FM 3, BAT 2,5, JTI 1,6 miliona evra, uglavnom u sušare duvana. Istina, novi vlasnici su pomalo podstakli ovdašnje proizvođače folija ili duvanskih kutija, ali i dalje uvoze mnoštvo repromaterijala. Ograničeno se ulagalo i u tehnološko osavremenjivanje, pa tako FM još ne planira da neke zahtevnije cigarete proizvodi u Nišu...

Proizvođači su primetili da je preostala ovdašnja proizvodnja duvana (upola manja nego pre promene vlasništva) poboljšana, pa tako Goran Pekez, izvršni direktor u JTI, kaže da je ova firma zadovoljna kvalitetom duvana - i tipa Virdžinija i tipa Berlej. Primedbi, međutim, ima na cene duvana i ističe da bi država, slično kao u Hrvatskoj, Makedoniji i Bugarskoj, morala premijama pomoći da srpski proizvođači budu i konkurentniji. Ipak, pitanje konkurentnosti je mnogo složenije...

Akcizna politika
Ne može se u Evropi raditi za tri šake riže, niti su u nas prirodni uslovi povoljni koliko recimo u Zimbabveu ili Latinskoj Americi.., da pariramo uvozu iz ovih zemalja ili Kine, Indije... Jedino izvesnost da se ovdašnja duvanska industrija usmerava prema izvozu može pravdati eventualno premiranje duvana. A garancije za to bi morale biti mnogo čvršće od iskazivanja neobavezujućih namera...

Domaći proizvođači bi morali bitno unaprediti tehnologiju uzgoja duvana, sejati bolje sorte Virdžinije i Berleja, povećati udeo orijentalnih sorti, preći na nemačku visoku tehnologiju koja podrazumeva hranjenje biljke određenim mineralima putem navodnjavanja. Samo tako, uz minimalne premije države, ovdašnji seljak može biti konkurentan. Nova tehnologija, pak, podrazumeva ulaganja koja se mogu vratiti tek kroz stabilnu proizvodnju i višegodišnji obezbeđen plasman. Mogle bi se i fabrike cigareta uključiti u finansiranje preoblikovanja proizvodnje duvana i atraktivnijim izvoznim programom izvesnije pokazati da nameravaju ostati duže u Srbiji. Ovako, opstanak svetskih lidera je izvestan do ulaska Srbije u Evropsku uniju, kada se potpuno menja sadašnja i usvaja evropska akcizna politika...

Sadašnje akcize u Srbiji su, čak i posle uvećanja, najniže u Evropi a čak su i u neposrednom okruženju 4-5 puta veće. Time se omogućava niska maloprodajna cena cigareta, proizvoda čija potrošnja je, inače, gotovo nefleksibilna na cenovna pomeranja. Ozbiljnije akcizno zahvatanje bi dosta suzilo domaće tržište, a umeće vođenja fabrike cigareta podrazumeva i izgrađivanje partnerskih odnosa sa državom, kako bi akciza omogućila potrošnju koja maksimira profit. Često time država na jednoj strani gubi budžetski priliv, ali dobija kroz razvoj proizvodnje duvana i visoka bruto-primanja zaposlenih. Cela operacija se, međutim, može isplatiti državi samo ako proizvođači cigareta ozbiljnije izvoze, a u Srbiji godišnji spoljnotrgovinski deficit industrije duvana doseže skoro 90 miliona evra.

Tržište cigareta u Srbiji procenjeno je na 350 miliona evra, što je velik prihod s obzirom na nisku cenu cigareta! Sa rastom standarda, povećavaće se i cena, time i veličina tržišta. Danas pakla cigareta koja na srpskom tržištu košta evro - u Nemačkoj ili Norveškoj staje i pet evra, a razlika je upravo u akcizama i državnim dažbinama.

Kupovina tržišta
Zapravo, svetski lideri su visokim cenama domaćih fabrika platile ulazak na zahvalno tržište. Od domaćeg duvana uvek će moći proizvoditi tradicionalne lokalne brendove, a samo visoka profitabilnost, veća nego drugde, motivisaće i da rade izvozni program. Međutim, i domaći program obezbeđuje dobar prihod na tržištu - gde svaki treći odrasli muškarac puši više od 21 cigarete dnevno, gde žena pušača ima skoro koliko i muškaraca, a mladi prvi cigaretu pripaljuju i stiču naviku pušenja u sve ranijem uzrastu... Ulaznica za takvo tržište, makoliko koštala, uvek je dobitni loz.

Država ima ulogu da vodi računa o interesima privrede, ali privreda mora uvažavati interes države, ne samo zaposlenih i lokane zajednice, a sva tri svetska duvanska lidera su se aktivno uključila i u društveni život opštine u kojoj su locirani. FM je i zvanično najprofitabilnija privatna firma u Srbiji, BAT je utrostručio proizvodnju i za 50 odsto povećao udeo na tržištu Srbije, dok je JTI više nego zadovoljan startom. Po proizvođače povoljna akcizna politika mogla bi biti strožija, prihodnija po državu, a deo uvećanog prihoda država bi mogla usmeriti u premije uzgajivačima duvana. Međutim, samo ako se proizvođači cigareta ubedljivije i “opipljivije” počnu usmeravati prema izvozu. Po svemu sudeći, oni su se dolaskom u Srbiju orijentisali uglavnom na eventualni izvoz u zemlje neposrednog okruženja, koje su, inače, u okviru CEFTA sporazuma znatno umanjile ili potpuno ukinule carine na međusobnu trgovinu duvanskim proizvodima. No, umesto carinama, sada domaće proizvođače štite akcizama, kvotama ili drugim necarinskim barijerama. Tako je za sada i ovde izostao značajniji izvoz velikana srpske duvanke industrije. A za izvoz u udaljenije delove sveta - velikani tamo imaju druge proizvodne pogone.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu