Srbija na evropskom začelju po izdvajanju novca za nauku

Srbija je na evropskom začelju po izdvajanju za nauku - i dalje se izdvaja 0,3 % BDP-a, dok Hrvatska i Slovenija izdvajaju 1%, zemlje EU u proseku oko 1,8%, a SAD oko 3% BDP-a, istaknuto je 28. juna na okruglom stolu "Može li Srbija bez nauke" u organizaciji Centra za demokratiju.

Jedan od najvažnijih parametara stepena razvijenosti jedne države je i procenat novca iz budžeta koji se izdvaja za nauku, a tu je Srbija na poslednjem mestu u Evropi, rečeno je na skupu.

Direktor Instituta društvenih nauka Goran Bašić podsetio je da Strategija o naučno-tehnološkom razvoju (2020) predviđa da nauka podstakne ekonomski rast i kroz zapošljavanje poboljša kvalitet života stanovništva, ali da za ostvarenje tog cilja ne postoji privredno okruženje, neophodna podrška naučnicima, kao ni tržište na kome će se vrednovati njihovi radovi.

On rekao da se nauka projektno finansira, da je poslednji konkurs za naučne projekte Vlada Srbije poništila, te da su izdvajanja toliko mala da se više može govoriti o socijalnom finansiranje svih istraživača posebno u društvenim naukama.

Prof. Dušan Teodorović rekao je da vlada glad za akademskim titulama, i da Srbija fabrikuje naučne radove, ali da su naučni radovi hrvatskih i slovenačkih istraživača duplo citiraniji od radova iz Srbije, po čemu se, istakao je, radovi i vrednuju.

Prof. Dragan Uskoković podsetio je da je za nauku Strategijom od 2011. do 2015. godine bilo predviđeno da se izdvaja 1 odsto BDP za nauku.

- Izdvajanje za nauku u Srbiji je 15 EUR po glavi stanovnika. Zemlje koje su nešto uradila u tehnološkom smislu izdvajaju 50 EUR po glavi stanovnika - naglasio je Uskoković.

Centar za demokratiju Beograd

Institut društvenih nauka Beograd

Vlada Republike Srbije

Beograd  

budžet za nauku

Centar za demokratiju

Goran Bašić

Strategija o naučno tehnološkom razvoju 2020

naučni projekti

naučni konkursi

izdvajanje novca za nauku

naučni radovi

Dušan Teodorović

Dragan Uskoković