Cerkospora smanjuje prinose šećerne repe i do 30% - Neophodan tretman fungicidom

Pegavost lišća šećerne repe (Cercospora beticola) najznačajnija je bolest na ovom ratarskom usevu. Kako objašnjava Dejan Reljin, master inženjer poljoprivrede u kompaniji "Chemical Agrosava", svi proizvođači šećerne repe vrlo dobro znaju da sa ovim patogenom nema igranja. Ukoliko se na vreme ne suzbije, posledice su ogromne i ogledaju se u smanjenju prinosa i do 30%, a što je još bitnije smanjenjem sadržaja šećera od 1 do 4%, što u konačnom bilansu smanjuje vrednost predate robe šećeranama i do 50%.

Simptomi se najpre javljaju na starijem lišću u vidu okruglih sitnih pega, a mogu se naći i na peteljkama i cvetnom stablu. Prvi simptom se ogleda u pojavi jedne pege, a ukoliko se ne tretira odgovorajućim fungicidom, broj pega po listu dostiže brojnost od više desetina. Toplo vreme i visoka vlažnost vazduha pogoduju razvoju ove bolesti, a pregledom stanja useva na najvećem broju parcela utvrđeno je prisustvo pega na više od 50% biljaka.

- I pored toga što se u selekciji šećerne repe traže sorte tolerantnije od postojećih na ovu bolest, tretman fungicidom je neophodan da bi se sačuvala lisna masa, a korenu nesmetano omogućilo da ostvari dobru digestiju - navodi Reljin.

Za efikasno suzbijanje ovog patogena neophodno je preventivno delovanje ili po pojavi prvih simptoma koristiti preparat kao što je Teatar plus u količini 1 litar po hektaru. On sadrži dve aktivne materije različitog mehanizma delovanja čijom se zajedničkom primenom povećava efikasnost na biljne bolesti, pre svega na pegavost lišća šećerne repe, a istovremeno je smanjena mogućnost pojave rezistencije.

Da bi biljke ostale zdrave tokom cele vegetacije jedan tretman protiv cerkospore je malo, tako da se isti tretman preporučuje još jednom, 14-21 dana nakon prvog tretmana.