Rate kredita ponovo jačaju evro - Obaranje referentne kamate i manje interesovanje za vrednosne hartije slabe domaću valutu

Dinar iz dana u dan slabi i sve je bliži nivou od 124 dinara. Pojedini analitičari smatraju da će do kraj godine doći i na nivo od 125 dinara. Narodna banka Srbije smatra da oscilacije deviznog kursa nisu velike i da je naša valuta stabilna. Za održavanje deviznog kursa do sada je utrošeno više od 800 mil EUR iz deviznih rezervi. Najveći problem zbog ovakvog nivoa dinara imaju firme i građani zaduženi u evrima.

Njima ovakvo jačanje evropske valute svakog meseca povećava trošak za uzete kredite. I dalje je veoma visok nivo zaduženosti u evrima i premašuje 70 odsto, jer se privreda zadužuje u devizama, a stanovništvo uzima stambene kredite u evrima, jer su jeftiniji.

Na slabljenje dinara utiču unutrašnji, ali i spoljni faktori. Obaranje referentne kamatne stope dovodi do slabljenja domaće valute, kao i manje interesovanje za naše vrednosne hartije. Dok su kamate na obveznice bile visoke i interesovanje stranih ulagača je bilo impozantno. Sada se situacija sa smanjenjem prinosa na državne zapise promenila i investitori menjaju lokaciju. Na poteze Američkih federalnih rezervi ne može niko da utiče, pa ni mi, a posledice moramo da sami da saniramo.

- Poslovanje privrede zahteva stabilan kurs i njegovo predvidljivo kretanje - smatra Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Vreme je da se testira i scenario promene nacionalnog devizno-kursnog režima. Kontrolisano plivanje jeste dopadljiv monetarno-teorijski model ali u prvi plan treba staviti interese privrednika, a za njih ovaj kurs nije predvidljiv. Oni već odavno u svoje cene ugrađuju opreznost i u njihovim kalkulacijama dinar se, odavno, obračunava 125 za evro, a za očekivati je da će ga pomerati i naviše. Njima treba samo predvidljiv kurs i izvestan devizno-kursni ambijent, što aktuelni model i politika ne pružaju.

(Foto: Africa Studio/shutterstock.com)

Za privredu bolji "puzajući" kurs

Za privredu bi, smatra Živanović, na ovom nivou razvoja finansijskog tržišta, bio prikladniji umereno fiksni, odnosno puzajući devizni kurs, kojim bi ona bila u prilici da tačno kalkuliše deviznom komponentom na: mesec, kvartal i godinu. Nivoi dinara koji se ne mogu braniti ne bi se ni branili, već bi se rešavali tačno najavljenim oblicima devalvacija u tačno najavljenim vremenskim terminima. Za privredu bi ovo sigurno bilo bolje, a i svi bi se kretali u realnijim okvirima.