Pet vekova bureka u Nišu - Prvi buregdžija pominje se još 1498.

U niškim hanovima, karavansarajima i imaretima spravljan je "dobar i ukusan hleb od belog brašna... mešan sa posebnim kvascem (majom) od istučenog nohuta (grašak), leblebije..."

Pekari se u turskim izvorima o Nišu pominju u popisima iz 1498. i 1516. godine po jedan, a 1528. godine trojica. Interesantno je da se prvi buregdžija u Nišu pominje 1498. godine. On je mogao praviti burek po propisima važećim za čitavu Tursku, uz tačno određene debljine kora i kvaliteta materijala - sira, jaja, voća i povrća (zelje, spanać, jabuke, trešnje, višnje).

Ozer de Buzbek veoma hvali Niš. Ističe da je "grad veoma prijatan". Dodaje, takođe, da je Niš mali grad "ali najnaseljeniji u zemlji i u njemu ima najviše dućana".

Posebno govori o gostionicama, odnosno hanovima, karavansarajima i imaretima. U Nišu su već u XV veku izgrađeni prvi ugostiteljski objekti, hanovi. To su bile veće građevine, uglavnom spratne, u kojima je u prizemlju bila kafana, a na spratu sobe za noćenje. U vreme kada je Buzbek posetio Niš, oko polovine XVI veka, u varoši, koja se tada nalazila na mestu današnje Tvrđave, postojala su tri hana i jedan karavansaraj izgrađen 1553. godine.

Služili su za smeštaj putnika, robe i konja. Najhvaljenije gostionice u Turskoj, pa i u Nišu, bile su imareti. Jedan imaret sa više soba za besplatno noćenje i besplatnom hranom nalazio se u Tvrđavi. Izgrađen je krajem XV veka kao zadužbina Ali bega u Nišu. Kraj imareta građena je zavoja ili tekija, svetilište derviša, koji su obrađivali njive od zaveštača Ali bega namenjene "izdržavanju svoje zadužbine".

Uz imaret i tekiju iskopan je i bunar sa hladnom pijaćom vodom. Ove zavoje sa imaretima i bunarima, kao zadužbine, u potpunosti odgovaraju hrišćanskim manastirima, gde su kaluđeri besplatno hranili putnike koji su noćili u gostinjskim sobama.