Sušena srpska bukovača u Americi - Za inovativna rešenja obezbeđeno 3,4 mil EUR

Istraživanje Državnog zavoda za statistiku o inovacijskim aktivnostima u Hrvatskoj pokazalo je da je tek trećina preduzeća u ovoj zemlji inovativno. U Srbiji je ovaj broj još manji. Kako za "eKapiju" kažu u Fondu za inovacionu delatnost, situacija u Srbiji je teža uzimajući u obzir opšte privredne uslove tokom poslednjih nekoliko godina. Ipak, potencijal postoji i širi se svest o značaju ulaganja u nove proizvode, usluge i tehnologije.

- Preduzetnici razumeju da ne mogu da se takmiče samo na lokalnom nivou i to uglavnom niskom cenom rada, već pokušavaju da se preorijentišu na stvaranje praktičnih inovacija koje svetsko tržište zaista vrednuje – ističu u Fondu.

Pravi primer je beogradsko preduzeće "Eko fungi" koje je, zahvaljujući proizvodnji pečuraka po inovativnoj tehnologiji, prošle jeseni sušenu bukovaču plasiralo i na tržište Amerike. Ovo preduzeće je 2013. godine započelo industrijsku proizvodnju bukovače po novoj tehnologiji, koja u proizvodnji supstrata (hranljive podloge) za uzgoj celuloznih gljiva koristi celulozni otpad i time smanjuju upotrebu električne energije za čak 90%. Reč je o prvom postrojenju ovog tipa u Srbiji, ali i svetu, za proizvodnju jestivih pečurki u industrijskim razmerama.

Ivanka Milenković, vlasnica preduzeća kaže da nije sigurna da bi bez primene inovacija "Eko Fungi" uopšte i postojao.

- Ne samo zbog proizvodnje i proizvodnih linija već zbog autotriteta koji smo dobili i ostvarili dodatni prihod kroz prodaju znanja na najrazličitije načine, što onda pozitivno utiče i na osnovnu proizvodnju.

U "Eko fungiju" se godišnje proizvede oko 150 tona sveže gljive, a u planu je da novu sezonu počnu sa kapacitetima od oko 180-200 tona gljiva. Sa inovacijama, međutim, ne staju, pa je u toku i investicija u proizvodni pogon za proizvodnju substrata za uzgoj šampinjona, kako bi i njega sertifikovali kao organski proizvod što je velika šansa u izvozu.

Na pitanje prepoznaju li kompanije u Srbiji značaj inovacija, Milenković kaže da smo konzervativni ne samo po prirodi, već i zbog nivoa znanja u preduzetničkoj populaciji.

- Naravno ima velikog broja izuzetaka, ali to su još samo pojedinačni slučajevi – dodaje naša sagovornica.

U Fondu za Inovacionu delatnost objašnjavaju da se najveći broj preduzeća grčevito bori da opstane, ali i da se u protekle četiri godine javlja rastući broj onih čiji se vlasnici odvažuju da krenu putem istraživanja i razvoja, umesto da se zadovoljavaju skromnom dobiti u poslovima sa niskom profitabilnošću.

- Podizanje svesti u ovoj oblasti je važno koliko i obezbeđivanje sredstava podrške, a najbolja praksa postaje kada uspešni tehnološki privrednici pokažu drugima kako ući u sopstveni inovativni posao.

U Srbiji se najviše inovacija javlja iz domena informaciono-komunikacionih tehnologija, s obzirom na činjenicu da u toj oblasti nisu potrebna previsoka ulaganja u materijale i opremu, a povraćaj na investiciju može biti veliki. Sa druge strane, inovacije u mašinstvu, elektrotehnici, poljoprivrednoj mehanizaciji i energetskoj efikasnosti, takođe imaju šta da ponude i zapravo ne postoji oblast u kojoj ne može da se inovira, nezavisno od stepena zrelosti te privredne grane.

- Ono što je kritično u najranijim fazama rasta i razvoja ovakvih inovacija je upravo finansijska podrška, koju Fond nastoji da obezbedi u kontinuitetu - ističu u ovoj ustanovi.

U periodu od 2011. do 2016. godine, u okviru Projekta podrške inovacijama u Srbiji finansiranom sredstvima EU, Fond je dodelio finansijsku podršku za više od 50 pronalazaka domaćim privatnim preduzećima u vrednosti od 8,4 mil EUR. Od 21. juna preduzeća mogu konkurisati i za novi program donacija za podršku inovativnim naučnoistraživačkim projektima u Srbiji. Finansiranje za ovaj program obezbedila je Evropska unija, u iznosu od 2.4 mil EUR i Republika Srbija, u iznosu od 1 mil EUR. U okviru ovog programa, Fond dodeljuje sufinansiranje u iznosu do 300.000 EUR za razvojne projekte u trajanju od 12 meseci do 24 meseca, čime se pokriva najviše 70% ukupno dozvoljenih projektnih troškova.

Prve registracije su, kažu u Fondu, već počele, a javni poziv za dostavljanje prijava otvoren je do 23. septembra 2016. u 17h.