Nedovoljno iskorišćen potencijal zdravstvenog turizma - Pad cena usluga u EU mogao bi da ugrozi konkurentnost Srbije

Zvaničnih podataka o broju turista koji u Srbiju dolaze zbog pružanja medicinskih usluga nema. Kako za "eKapiju" kažu u privrednom društvu "Afeja", koje umrežava doktore, turiste i pacijente, uglavnom je reč o našim ljudima koji su na privremenom radu u inostranstvu, dok je broj stranaca koji namenski dolaze u Srbiju iz ovih razloga manji od 10%.

Godišnje "Afeja" beleži porast od oko 1.000-1.500 dolazaka, što je, ističu, i dalje malo.

Kao jedan od glavnih aduta za privlačenje većeg broja zdravstvenih turista u Srbiju godinama unazad navođene su niske cene zdravstvenih usluga. Na sajtu opšte bolnice "BelMedic", koja je posvećena razvoju zdravstvenog turizma, navedeno je da je kvalitetan zdravstveni tretman od strane vrhunski školovanih i iskusnih doktora jeftiniji za nekoliko desetina procenata, a stomatološke usluge i za 60% od istih usluga u nekim zemljama Evropske unije (EU).

U "Afeji" međutim napominju da ovo više neće biti dovoljno. Kako objašnjavaju, politika cena na tržištu Evrope se promenila u poslednjih godinu dana, pa su cene usluga i tamo sada povoljnije.

- Srbija je i dalje cenovno konkurentna kada su zdravstvene usluge u pitanju, ali kada se na to dodaju troškovi puta, smeštaja i boravka pacijenti će ozbiljno da se zapitaju da li im se isplati da kreću na put.

U turističkim agencijama koje organizuju dolazak turista ističu da su i dalje najtraženije usluge iz oblasti stomatologije, oftamologije i estetske hirurgije, dok se blag porast beleži na polju vantelesne oplodnje. Pacijenti stižu i iz arapskih zemalja, Australije, Kanade, evropskih zemalja, ali to su sve individualci, koji dolaze sporadično.

Kao razloge zašto je broj pacijenata manji u odnosu na potencijale koje Srbija ima u "Afeji" ističu više faktora.

- Problem su visoke cene smeštaja u hotelima kategorije 3, 4 i 5 zvezdica, zatim pravna nesigurnost pacijenata usled nedostatka adekvatnih informacija ko su pružaoci usluga, o kojoj medicinskoj opremi se radi, na koji način će biti rešene eventualne komplikacije u postoperativnom periodu, i zbog toga nam je potrebna standardizacija pružanja usluga u zdravstvenim ustanovama.

Potencijal u srpskim banjama neiskorišćen je uglavnom zbog slabe ponude smeštajnih kapaciteta visoke kategorije, a da je tako potvrđuje i vest da je Niška Banja izgubila status banje zbog nedovoljnog broja kategorisanih ležajeva.

Trebalo bi i više da se radi na promociji, saglasni su svi učesnici u ovom "lancu". Država kako kažu, zdravstveni turizam spominje samo u globalu ne ukazujući na pojedince (lekare i zdravstvene ustanove) koji ozbiljno rade.

- Država bi trebalo da stane iza njih i pomogne u promociji njihovih kapaciteta, garantujući istovremeno za njihovu uslugu – kažu u "Afeji", koja okuplja više od 50 medicinskih ustanova i 1000 zdravstvenih radnika.

Procene su da se danas 5% svih međunarodnih putovanja odnosi se na medicinski turizam, dok se vrednost tržišta procenjuje na više od 100 mlrd USD. Trend rasta nastaviće se i u budućnosti, a na njegovo usporavanje može uticati isključivo nedostatak kapaciteta, nikako pad potražnje.

I.Bezarević