Najveću štetu grad pričinio pšenici i malinama - Neophodno unapređenje sistema protivgradne zaštite

Šteta od nevremena koje je proteklih dana pogodilo celu Srbiju još uvek se procenjuje, ali među najviše pogođenim krajevima nalaze se Kosjerić i Bajina Bašta, kao i okolina Beograda i gradske opštine Grocka i Palilula. Prema podacima koje ima Privredna komora Srbije (PKS), najveću štetu grad je pričinio pšenici, malinama i voću uopšte.

- Klimatske promene očigledno uzimaju svoj danak u vidu vremenskih nepogoda koje pogađaju celu Srbiju proteklih dana. Komisije još uvek vrše procenu, ali dosta je stradao Kosjerić, koji ima 200.000 hektara pod voćem, kao i pšenica i suncokret u Srednjem Banatu, gde je palo od 40 do 70 litara vode po kvadratnom metru. U Bajinoj Bašti je najviše stradala malina. Iako je u Smederevu ispaljeno ukupno 67 protivgradnih raketa i ovde je pao grad koji je oštetio povrtlarske kulture, kao i vinovu lozu - kaže u razgovoru za "eKapiju" Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS).

Naš sagovornik podseća da se još uvek čekaju izveštaji komisija sa terena, ali smatra da je krajnje vreme da se krene u ozbiljna razmatranja kada je reč o unapređenju protivgradne zaštite, poput nabavke lansirnih rampi sa daljinskim upravljanjem - "ako je zaista problem u ljudskom faktoru, odnosno, malim naknadama za strelce".

- Ne može više poljoprivreda kao fabrika pod otvorenim nebom da se oslanja na nagađanja, već moramo da se pozabavimo i kompletnim sistemom protivgradne zaštite, odnosno protivgradnih mreža, kako bismo maksimalno smanjili rizik. Naravno, svuda ima ekstremnih situacija - ističe Budimović.

Predsednik Skupštine opštine Kosjerić, Dragan Tulimirović, proteklih dana je ocenio da država treba da napravi novi model zaštite, jer je bilo propusta u organizaciji posla sa nabavkom protivgradnih raketa, a prema Zakonu o odbrani od grada, usvojenom juna 2015. godine, jedina instanca zadužena za ovaj posao, od obezbeđivanja strelaca i raketa, sve do plaćanja ove opreme i usluga je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

S druge strane, Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ, tvrdio je u izjavi medijima da ova ustanova uvek blagovremeno traži dodatni broj raketa, ali da "lokalne samouprave mogu i same, po zakonu, da kupe rakete i da dodatno finansijski stimulišu strelce, o čemu su i obaveštene".

Nikolić je istakao i da zaštita od grada može da bude do 60%, uz upotrebu raketa, a u nepogodama koje su se desile "razlog nije nedostatak raketa, već prirodan proces koji nije mogao mnogo da se spreči".

Direktor RHMZ naveo je da su sezonu počeli sa 8.325 raketa, koje su nabavili i 708 koje su kupile lokalne samouprave, kao i da se svakodnevno pravi optimalna preraspodela. Inače, od 15. aprila bilo je 44 dana sa olujnim oblacima, a 31 dan sa dejstvom protivgradne zaštite.

M.A.