U Srbiji svake godine 6.000 preduzeća više

Od početka 2016. Srbija je "bogatija" za 2.723 preduzeća i 5.821 preduzetničku radnju. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), od 2013. broj osnovanih preduzeća godišnje se kreće oko 8.500, a ugašenih oko 2.500. Ministar rada Aleksandar Vulin izjavio je nedavno da je subvenciju za samozapošljavanje u ovom periodu zatražilo 6.500 ljudi, što je za 35% više nego u istom periodu prošle godine.

Sudeći po navedenim brojkama, građani se sve više odlučuju za pokretanje sopstvenog posla. Prema rečima ministra za rad, povećanom interesovanju za samozapošljavanje država je značajno doprinela preduzetim merama za poboljšanje uslova poslovanja i podsticanje preduzetništva.

– Poslovi postaju sigurniji, održiviji, ljudi koji su ušli u proces samozapošljavanja to rade očigledno bolje i ukupan privredni ambijent se menja i to nabolje – kazao je Vulin.

Uslove poslovanja poboljšala je niska inflacija, stabilan kurs i olakšano zapošljavanje, ali je izostao efikasniji rad institucija, naročito sudstva

Prema kriterijumu lakoće poslovanja na listi Svetske banke "Duing biznis 2016", Srbija se u oktobru prošle godine našla na 59. mestu, što je skok od čak 32 pozicije u odnosu na listu iz prethodne godine. Da je u prošlih godinu dana došlo "do izvesnog poboljšanja" uslova poslovanja, smatra i Milojko Arsić, urednih "Kvartalnog monitora" Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).

– Taj boljitak je posledica promenjene državne politike – kaže Arsić. – Ostaje da se vidi da li će ovo poboljšanje biti trajno i da li će se ubrzavati. Povećanju broja otvorenih preduzeća i preduzetničkih radnji u ovoj godini preduzetništva doprineće i državni podsticaji parama iz budžeta, odobravanjem subvencija kredita. Pored toga, banke su snizile kamate, tako da su krediti jeftiniji.

Uslove poslovanja poboljšala je niska inflacija i stabilan kurs, kao i Zakonom o radu olakšano zapošljavanje, ali je izostao efikasniji rad državnih institucija, naročito sudstva, ukazuje Arsić. On smatra da je veća zainteresovanost za samozapošljavanje verovatno i posledica zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, koja je ozakonjena krajem 2013, a potrajaće do kraja ove godine. Pord toga, plate u "državnoj lužbi" više nisu tako privlačne kao do pre neku godinu.

"Blaga relaksacija" uslova poslovanja videla se i u završnim računima preduzeća i preduzetnika za 2015. godinu. Prema nedavno saopštenom izveštaju APR, u 126.262 privredna društva u prošloj godini bilo je zaposleno 992.530 ljudi, za 21.360 više nego u prethodnoj godini. Njihov dobitak od 143,8 milijardi dinara nadmašio je gubitak od 132,6 milijardi ostvaren prethodne godine. Zanimljivo je da su mala preduzeća iskazala dobitak od 59,4 milijarde dinara, gotovo 2,5 puta veći od prošlogodišnjeg. Poboljšane uslove poslovanja osetili su i preduzetnici, tvrde u ovoj agenciji. Obrađeno je 17.109 izveštaja, a taj uzorak je pokazao da je dobitak preduzetnika u 2015. za trećinu veći nego u prethodnoj godini.

Milan Knežević, vlasnik modne kuće "Modus", međutim, podseća da od 126.000 malih i srednjih firmi, 34.000 nije podnelo završni račun za 2015, jer te firme praktično ne postoje, ali nisu izbrisane iz registra.

– Kao preduzetnik ne osećam poboljšanje uslova poslovanja, jer nisu smanjeni takozvani parafiskalni nameti, kao ni nelegalni rad i prodaja – tvrdi Knežević. – Ipak se oseća blagi rast tražnje, uprkos smanjenju penzija i plata zaposlenih u državnoj službi.

U anketi Svetske banke o stavovima građana Srbije o preduzetništvu s kraja prošle godine, preduzetnici su kazali da osećaju pozitivnu promenu poslovne klime, ali se pokretanje vlastitog posla još doživljava kao rizično. Visoki porezi, doprinosi i drugi nameti vide se kao ključni rizik. Tako misli 85% onih koji već imaju privatni posao, a među onima koji razmišljaju o samozapošljavanju takvih je 95%, pokazala je ova anketa.

Poodavno nam je rečeno da nam država u kapitalizmu neće tražiti posao. Sve je više onih koji smognu snage i hrabrosti da zakorače u vode "privatnog biznisa", ali škole još ne pripremaju mlade za pokretanje sopstvenog posla.

Najviše novih restorana

Preduzeća i radnje se osnivaju ali i gase, ali je konačni bilans u prošloj i na početku ove godine ipak pozitivan. Prema podacima APR koje je objavio Tanjug, od početka ovo godine najviše je novih restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata – 745. Sledi 608 novih radnji za pripremanje i posluživanje pića, a na trećem mestu su firme za računarsko programiranje – 474. Otvoreno je i 396 frizerskih i kozmetičkih salona. Na petom mestu su firme koje se bave konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, kojih je u ovoj godini registrovano 376.

Zaključno sa 27. aprilom, najviše je brisanih taksista prevoza – 522, zatim trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom – 431. Iz registra APR obrisano je i 430 restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, 410 radnji koje se bave uslugama pripremanja i posluživanja pića i 334 firme koje se bave drumskim prevozom tereta.