Zabranjeni "etrel" truje voćke u Srbiji - Stručnjaci upozoravaju na nekontrolisanu upotrebu pesticida koji se nabavljaju na crnom tržištu

U Srbiji se o prekomeronoj upotrebi pesticida i insekticida priča tek kada dođe do pomora ptica i pčela. Da se ponovo ne bi čekao neki incident, stručnjaci upozporavaju na nekontrolisanu upotrebu zaštitnih sredstava koja je, kako kažu, uzela maha. Poslednjih godina, pojedini proizvođači dohvatili su se i sredstava za brzo zrenje, pa često, vansezonsko povrće i voće, naročito paradajz, dinja i jagoda, "pocrvene" tokom noći. Glavni krivac za to je sve rasprostranjenija upotreba zabranjenog "etrela".

- Pesticidi, herbicidi i insekticidi mogu da doprinesu boljem prinosu, ali mogu da budu i veliki problem - priča Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

- Njihova upotreba mora biti strogo kontrolisana, treba voditi evidenciju o tome, kao i poštovati karencu, vreme od poslednjeg tretiranja do upotrebe. Tako, svi proizvođači, prilikom prodaje svojih proizvoda, trgovinama treba da dokumentuju kada su koji preparat upotrebili i na koji način. Potrebno je pojačati kontrolu na zelenim i kvantaškim pijacama, kao i na otkupnim mestima.

Prema rečima Budimovića, bitno je da se ambalaža ovih preparata neškodljivo ukloni. Primena ovih preparata kod ratarskih kultura je bitna, jer ulazi u proces pripremanja hrane za životinje, pa samim tim i u meso i mleko.

- Ceo izvozni posao može biti doveden u pitanje ako se prekomerno upotrebljavaju ovi preparati - ističe Budimović. - Zbog toga je bitno koristiti savetodavne službe i stručnjake, a naročito kontrolisati prodaju ovih preparata.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da proizvođači kupuju sredstva za zaštitu bilja isključivo u registrovanim objektima, čime se eliminiše rizik od nabavke sumnjivih preparata.

- Poljoprivrednici treba da koriste informacije Prognozno-izveštajne službe, koja postoji već šest godina - kažu u resornom ministarstvu. - Njihove informacije zasnovane su na biološkim pragovima štetnosti organizama, koji nisu dobri za bilje. Time se štedi vreme, novac i smanjuje upotreba sredstava na neophodnu meru.

S druge strane, ima voćara i povrtara u Srbiji, koji često i ne znaju šta kupuju od preparata i kako to koriste. Na "crno" kupuju zaštitna sredstva, a kako su nam nezvanično rekli, voće znaju da prskaju i 10 do 15 puta godišnje.

Manji manje prskaju

Ne može sve da se kontroliše, da budemo realni, naglašava profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Novica Miletić.

- Manji proizvođači, manje možda i prskaju, a veći rade onako kako treba, jer su više prisutni na tržištu.

- Mislim da su proizvođači u Srbiji prilično edukovani i slušaju savete - kaže profesor Miletić. - Niko neće da baca više nego što je potrebno, jer zaštitna sredstva nisu jeftina uopšte.