Srbija rezervi nafte i njenih derivata ima samo za 18 dana

Ukoliko u Srbiji "presuše" svi izvori snadbevanja naftom i njenim derivatima, Srbija bi samostalno iz rezervi mogla da ima goriva za - 18 dana. U skladištima na državnim zalihama naša zemlja ima oko 50.000 tona ekvivalentne nafte, što je deset puta manje od propisa EU.

Ipak, rezerve se povećavaju, što omogućava i promenjena uredba o planu i kriterijumima nabavki za formiranje obaveznih rezerva nafte, koju je Vlada Srbije usvojila početkom meseca. Do 2023. godine moramo imati i do 500.000 tona ekvivalentne nafte, koliko iznosi prosečna dnevna potrošnja nafte i njenih derivata za 61 dan.

Predstavnik nemačke Agencije za skladištenje naftnih derivata Tomas Kal je rekao da zemlje, kada uđu u EU, moraju uspostaviti krizne zalihe gorivom, tako da će to morati da učini i naša zemlja. Dok je boravio u Srbiji u martu ove godine rekao je da je saznao da Srbija ima deset puta manje zalihe nafte od propisanih.

- Ispunjavanje uslova u vezi sa kriznim zalihama je skup poduhvat, ali zbog niske cene nafte, zalihe mogu trenutno jeftino da se nabave - rekao je Kal pre četiri meseca.

Prilika da se povoljno sakupe zalihe nafte - propuštena je. Sirova nafta se, u odnosu na proteklu zimu, potpuno oporavila i skočila za čak 85%.

- Srbija bi, prema predlogu, trebalo da obezbedi u rezervama nafte i njenih derivata za 18 dana, a 2015. godine smo imali zaliha za 14,5 dana - objašnjava Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

- Imali smo mogućnost da se izjasnimo da rezerve nafte odredimo prema dva kriterijuma - jedan je da računamo prosečni dnevni uvoz za 90 dana, a drugi da izračunamo prosečnu dnevnu potrošnju za 61 dan. Srbija je izabrala drugi metod, ali su potrebne zalihe na sličnom nivou i menjaju se svake godine jer se računaju u odnosu na potrošeno iz prethodne. Bilo je idealno da smo kupili naftu za robne rezerve kada je cena bila na istorijskom minimumu. Sada je to neuporedivo skuplje.

Zalihe se koriste u ekstremnim i vanrednim situacijama, poput zemljotresa, opadanja nivoa reka i sprečavanja rečnog saobraćaja... Država rezerve kupuje od naknade koju na svaki litar goriva plaćaju proizvođači i preprodavci - 2,6% po litru na benzin i dizel. Kada se doda PDV, naknada iznosi 3,12 dinara po litru na gorivo.

Naknadu za formiranje obaveznih rezervi nafte plaćaju proizvođači i trgovci dizelom, TNG i benzinom. Ipak, u rezervama se prevashodno skladišti dizel, a zatim i manje količine sirove nafte i benzina, dok se TNG uopšte ne čuva u državnim rezervama za slučaj vanredne situacije. Tako, ukoliko bi proizvođači i preprodavci TNG ostali bez njega, ako dođe do onemogućavanja uvoza, zemljotresa ili sličnih problema - ne bi imali odakle da ga dobiju.