Jedemo manje hleba nego Nemci - U poslednjih devet godina potrošnja pala za 17,97 kg po stanovniku

Potrošnja hleba u Srbiji u poslednjih devet godina pala je za 17,97 kilograma po stanovniku, pa se Srbija po tome približili evropskim standardima, izjavio je član Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Branislav Gulan.

On je kazao da je 2006. potrošnja hleba po stanovniku bila 101,5 kilograma, a devet godina kasnije samo 83,71 kilograma, odnosno smanjena je za 17,53% i za 290 grama je manja od količine hleba koju pojede jedan Nemac.

Gulan je dodao da stanovnici srpskog glavnog grada godišnje na trpezi imaju 70 kilograma te namirnice, koliko i Austrijanci, dok Nemci imaju 84, a Danci 72 kilograma hleba. Beograđani, kako je naglasio, smanjenu potrošnju hleba nadoknađuju pecivom, kojeg pojedu 10 kilograma godišnje.

Stručnjaci imaju različita mišljenja o tome zašto je došlo do tako drastičnog pada konzumiranja nekada najzastupljenije životne namirnice u Srbiji.

- Objašnjenje stručnjaka je da njive sve više obrađuju mašine, tako da se seljaci, a u Srbiji postoji 631.000 gazdinstava, sve manje fizički troše. To zahteva i manju potrošnju slanine i hleba na njivi, posle teškog fizičkog rada. Nauka tvrdi da se ljudi danas sve više hrane u pekari, jer im je to jeftinije nego da naprave ručak. To ukazuje da nam je pao životni standard, ali i tempo života je takav da je značajan broj ljudi zbog posla odsutan od kuće, pa ne kupuju hleb već jedu van kuće. Zato kupuju peciva, koja su često zbog svojih dodataka mnogo nezdravija od hleba - naveo je on.

Gulan je potsetio da se u Srbiji već pola veka hleb proizvodi uglavnom od pšenice koja se u Srbiji prosečno seje na 580.000 hektara i donosi rod od oko 2,5 miliona tona zrna godišnje.

Prema njegovim rečima, za ishranu stanovništva i zalihe potrebno je oko 1,6 miliona tona zrna, pa od ukupne godišnje proizvodnje u Srbiji za izvoz prosečno godišnje ostaje oko milion tona pšenice.

U Srbiji je, prema rečima Gulana godišnja meljava pšenice 1,2 miliona tona i od toga se proizvede oko 860.000 tona brašna koje se utroši za proizvodnju hleba i peciva, neposrednu potrošnju stanovništva, testenine, konditorsku industriju i izvoz. Za normalno funkcionisanje, kako je dodao, potrebno je oko 780.000 tona brašna pa postoji prostor da se poveća njegov izvoz.