Očekuje se rast izvoza u Srbiji do kraja 2016. - Skroman privredni oporavak Evrozone može da uspori ovaj trend

(Foto: s_oleg/shutterstock.com)

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju dizel automobili, drugo mesto pripada setovima provodnika za avione, vozila i brodove, zatim slede gume, kukuruz, cigarete, smrznute maline, električna energija…

Prema podacima Ministarstva finansija, međugodišnji rast izvoza najvećim delom je opredeljen rastom izvoza električne opreme, hemikalija i hemijskih proizvoda i duvanskih proizvoda.

Ove podatke prati i lista najvećih izvoznika, na kojoj je "Fiat" ubedljivo prvi, slede ga "Tigar Tyres" iz Pirota, smederevska "Železara", "Philip Morris" , "HIP Petrohemija" , "Naftna industrija Srbije" iz Novog Sada, "Tetra Pak", "Gorenje", "Robert Bosch"…

Najveći spoljnotrgovinski partneri su Italija i Nemačka. Plasman u te dve zemlje činio je 30,2% ukupnog izvoza.

Marko Danon, ekonomista Hypo Alpe-Adria banke, kaže za " eKapiju" da je tokom proteklih godina, izvoz, uz investicije, postao ključni "nosilac" privrednog rasta Srbije, nasuprot smanjenom doprinosu privatne i državne potrošnje.

- Tako je u periodu od 2012, kada je započeta proizvodnja u fabrici "Fiat" i kod većeg broja proizvođača autodelova, te u pančevačkom postrojenju NIS-a, došlo do značajnog rasta vrednosti izvoza, uz promenu strukture, odnosno, rasta učešća roba višeg nivoa prerade. U isto vreme, rast uvoza je bio znatno slabiji, budući da je bio ograničen relativno slabom domaćom tražnjom. U ovim uslovima, trgovinski deficit je u 2015. dostigao 4,3 milijarde evra (oko 13% BDP-a), što je za skoro 30% niže nego u 2012, kada je iznosio oko 6 milijardi (tj. oko 20% BDP-a).

Pomenuti trend rasta izvoza, odnosno sužavanja trgovinskog deficita, moga bi da se nastavi i drugoj polovini 2016, kaže naš sagovornik.

Dobre rezultate očekuje i kompanija "Gorenje", koja je u prva četiri meseca ove godine ostvarila izvoz od 50,8 mil EUR.

Kako kažu za "eKapiju", razlog rasta prodaje i dobiti u prvom kvartalu 2016. je bolja geografska struktura prodaje, kao i struktura prodatih aparata, što se odrazilo kroz povećanje prosečnih prodajnih cena.

- Geografski gledano, to znači da smo poboljšali prodaju na tržištima na kojima je moguće prodati aparate po višim cenama, odnosno na vanevropskim tržištima i u državama Beneluksa. Rast prodaje smo zabeležili na pojedinim tržištima istočne Evrope: Slovenije, Mađarske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Crne Gore i Makedonije. Posebno smo imali značajan rast u Rusiji i Ukrajini (više od 30%), čime smo premašili planirano.

U zapadnoj Evropi kompanija "Gorenje" je imala rast prodaje u zemljama Beneluksa, pre svega Holandiji, gde povećavaju tržišni udeo.

- U Nemačkoj i Velikoj Britaniji smo uspeli da povećamo i obim prodaje u odnosu na isti kvartal prošle godine, ali zaostajemo u odnosu na planirane prihode za prvi kvaratal 2016. Nižu prodaju smo zabeležili u Skandinaviji i Francuskoj pod robnom markom "Gorenje". Sa rastom prodaje izvan Evrope smanjujemo zavisnost od evropskih tržišta i poboljšavamo prodajnu strukturu, što znači da povećavamo učešće u prodaji premijum aparata i premijum robnih marki.

Uslovi poslovanja po tržištima u prvom kvartalu su stabilni, kažu u "Gorenju", što se odražava na obim poslovanja.

- Tokom godine ćemo se fokusirati na realizaciju aktivnosti čiji je cilj dalji rast prodaje i poboljšanje prodajne strukture, a to pre svega kroz razvoj novih proizvoda i inovacije, optimizaciju lanca snabdevanja, nastavak uvođenja vitke organizacije i sistema kvaliteta i planiranja. Takođe naglašavamo, da na svim našim lokacijama u Srbiji, proizvodimo aparate za sva tržišta i pod svim našim robnim markama.

"Ubrizgavanje" novca doprinelo rastu tražnje

Marko Danon kaže da je trend rasta izvoza dodatno intenziviran tokom protekle i početkom ove godine, po svemu sudeći, u skladu sa veoma ekspanzivnom politikom Evropske centralne banke.

- Program "ubrizgavanja" velike količine likvidnosti kroz program kvantitativnih olakšica, čini se, doprinosi jačanju tražnje u zemljama glavnih trgovinskih partnera Srbije. Tako je izvoz tokom prva tri meseca 2016. porastao za 11,2% međugodišnje (+7,8% u 2015, +1,4% u 2014.), što je nadmašilo rast uvoza koji je porastao za 2,8% (+5,6% u 2015, +0,4% u 2014.).

Dalji rast bi se, sudeći po podacima sa početka godine, ali i nedavno izvršenim investicijama u širenje kapaciteta, kako kaže Danon, pre svega bi mogao da se očekuje u sektoru proizvodnje auto delova (tačnije proizvodnje električne opreme i gume i plastike), hemikalija i duvanskih prerađevina.

Ipak, prema mišljenju našeg sagovornika, ovaj trend bi mogao biti ograničen pojedinim rizicima iz međunarodnog okruženja.

- Privredni oporavak u zemljama Evrozone – glavnih trgovinskih partnera Srbije – je relativno skroman od početka 2016, dok rast u velikim privredama u razvoju, poput Kine ili Brazila, osetno usporava, što može negativno da utiče na vrednost i obim domaćeg izvoza u 2016.

Marija Kambić