MMF okreće leđa Grčkoj?

Pomak u dogovoru o daljem pružanju finansijske pomoći Grčkoj, objavljen prošle srede na "velika zvona", o tome da Međunarodni monetarni fond (MMF) ponovo sarađuje s evropskim zemljama kao zvanični kreditor Atine, pao je u vodu, piše agencija "Frans pres".

MMF je saopštio da više neće dati ni jedan novčić dok ne vidi konkretan plan Evropljana za osetno smanjenje tereta duga te zemlje. Sporazum ministara finansija Eurogrupe od srede to nije obezbedio.

Fond se sada fokusirao na zaštitu vlastite reputacije posle neuspeha prve dve zajedničke spasilačke operacije za Grčku - čak i po cenu zatezanja odnosa sa Evropljanima, navodi francuska agencija.

Prilike su se promenile od 2010. i 2012. godine, kada je MMF obezbedio Grčkoj najveće zajmove ikada odobrene nekoj zemlji u krizi. Međunarodni kreditor je tada popustio pod velikim pritiskom iz Evrope, strahujući da bi grčki slom mogao da razbije i samu evrozonu. Čak i tada MMF je, ipak, sumnjao da će ovi planovi imati efekat.

- Grčka je 2010. bila centralno pitanje koje drži Evropu zajedno, a MMF je morao da napravi kompromise sa svojim principima i da uđe u nešto za šta je verovatno znao da neće funkcionisati, ali je bilo namenjeno izbegavanju finansijske krize - kaže Dezmond Lašman, bivši funkcioner MMF-a.

Sada kada Evropljani imaju vlastite mehanizme finansijske stabilnosti, Grčki problemi više ne ugrožavaju širu privredu Evrozone.

MMF je, takođe, obazriviji nakon što je Grčka prošle godine propustila plaćanje oko 2 mlrd USD duga, što je do sada bio najveći udarac fondu, koji je zapretio i kredibilitetu te institucije.

Mada je Grčka naposletku izvršila isplatu tog duga, rizik neizvršenja obaveze ostaje. Atina i dalje duguje MMF-u 16,2 mlrd USD, dodaje "Frans pres".

Podsetimo, Grčka je 9. maja usvojila paket reformi penzionog i poreskog sistema, uoči sastanaka kreditora Evrozone u Briselu.