Statistika prati velike, BDP nam podižu mali

Prema poslednjim podacima, koje su obradili analitičari Privredne komore Vojvodine, na području APV je u prvom kvartalu ove godine zabeleženo klizanje indeksa rasta industrijske proizvodnje, naročito kada se on uporedi sa ukupnim kretanjima na republičkom nivou. No, to je donekle i razumljivo ako se imaju u vidu polazni parametri, jer je u 2015. vojvođanska industrija beležila značajne pluseve, dok je u ostalom delu države ona uglavnom stagnirala ili zbog posledica katastrofalnih poplava bila u padu. U svakom slučaju, slika aktuelnih privrednih kretanja, u koju je "Dnevnik" imao uvid, otkriva da je na nivou Republike zabeležen rast industrijske proizvodnje od 8,8 odsto, dok je u Vojvodini taj indeks na nivou 2,2 procenta. Pri tome je prehrambena industrija zabeležila pad proizvodnje od 2,0 odsto, a kod farmaceutske industrije indeks je otišao naniže za čak 10 poena. S druge strane, nominalno najizrazitiji rast ostvaren je u metalnoj industriji (16,6%), hemijskoj (13,7%) i proizvodnji električne opreme (11,3%).

Iako još uvek nema svih podataka za april, koji bi nesporno upotpunili sliku početka ekonomske godine, već same informacije iz Poslovne zajednice "Industrijsko bilje" o strukturi setve su, sa aspekta privrednog rasta, veoma obećavajuće. Naime, pod šećernom repom je ovog proleća 37 odsto više površina nego u 2015, dok je sunkcokret posejan na 180.000 hektara, što je za gotovo petinu više u odnosu na prošlu godinu.

– Čim u 2016. ima više posejanog industrijskog bilja, možemo se nadati boljoj godini u vrednosnom smislu, iako će, naravno, ponovo dosta zavisiti od vremenskih prilika – pojašnjava za "Dnevnik" predsednik PKV Ratko Filipović. – Uostalom, prošlogodišnja suša je, nažalost, još jednom pokazala da direktna šteta na njivama ima i svoje produženo dejstvo u kasnijim mesecima, o čemu upravo svedoče indeksi proizvodnje u prehrambenoj industriji, koji su u padu u odnosu na kraj pretprošle i početak proše godine – pogotovo se to odnosi na proizvodnju šećera.

Poljoprivredni stručnjaci tvrde da se, bez obzira na ovog puta obilne padavine, za sada nema šta loše reći za izgled useva, izuzev što kod pšenice tu i tamo ima pojave gljivičnih oboljenja. No, kako je pred nama topliji period godine sa najavljeno velikim brojem sunčanih dana, realno je očekivati da će na kraju i žetva hlebnog žita dobaciti bar do prosečnog prinosa uz sasvim solidan kvalitet zrna.

Kada je reč o ostalim pokazateljima, vojvođanski izvoz je u posmatranom periodu nešto usporio rast, naročito u odnosu na ukupan republički (1,2% naspram 9,2%). I dok je šećera izvezeno u vrednosti od svega 18 miliona dolara, što je značajno manje nego ranijih godina u ovo vrema, kukuruz je i dalje prvi izvozni prozvod APV (u prvom kvartalu ga je prodato za 66 miliona dolara). Inače, analiza pokazuje da su vojvođanski privrednici ostvarili najznačajniji izvoz u EU (69,2%) i zemlje CEFTA regiona (19,0%), dok na ostala tržišta otpada tek malo preko 10 procenata ukupnog eksporta. U svakom slučaju, kada je reč o fleš proceni BDP-a za prvi kvartal, ona deluje dosta dobro za Srbiju u celini, mada je za objektivniju projekciju privrednih kretanja u ovoj godini još uvek rano, pogotovo kada je reč o Vojvodini, jer ovde mnogo toga zavisi od rezultata primarne poljoprivredne proizvodnje, na koje se posle naslanja i prehrambena industrija.

– Ukupni privredni pokazatelji u prvom kvartalu, dakle, nisu loši, a meni se čak čini da su realno i nešto bolji nego što ih statistika iskazuje – navodi Filipović, koji je i potpredsednik Privredne komore Srbije. – Ilustracije radi, mi danas baratamo podatkom da je ukupan BDP u prvom kvartalu narastao po fleš proceni za 3,5 odsto, a sa druge strane imamo klizanje industrijske proizvodnje!? Pa odakle onda toliki rast? Tu, zapravo, dolazimo do tačke kada se kao država moramo zamisliti nad metodama kojima se kod nas još uvek mere privredna kretanja, metodama koje možda nisu zastarele u stručno-naučnom smislu, ali jednostavno ne odgovaraju realnoj promeni strukture naše privrede.

I dalje se, naime, fokus drži na velikim preduzećima, a njih je sve manje, dok se ne prate na adekvatan način produkcija i investicije malih i srednjih preduzeća. A njih je sve više. Stoga analitičari i nisu uvek sigurni u to da imputi koje dobijaju od statistike zaista verno oslikavaju ukupno stanje u našoj ekonomiji. A kada izostane valjana analitika, onda teško da i reakcija nadležnih na kretanja u privredi može biti adekvatna i pravovremena.

Privredna komora Vojvodine Novi Sad

Privredna komora Srbije

Beograd  

Novi Sad  

BDP

Poslovna zajednica Industrijsko bilje

PKV

Ratko Filipović