Kakva je zaštita podataka o ličnosti za preduzetnike u Srbiji?

Republika Srbija nema posebne propise o zaštiti podataka o ličnosti koji se odnose na pravna lica. Postoje propisi kojima se regulišu podaci o ličnosti fizičkih lica, ali se u pomenutim propisima ne pominju preduzetnici. Iako je jasno da se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne odnosi na podatke o privrednim društvima, pitanje je kompleksnije kada je reč o preduzetnicima, koji u suštini predstavljaju fizička lica koja obavljaju delatnost.

Za razliku od nekih drugih evropskih jurisdikcija, zaštita podataka o ličnosti koji se odnose na pravna lica u Republici Srbiji nije regulisana posebnim propisima, osim kada je reč o zaštiti podataka u određenim posebnim oblastima, kao što je bankarstvo, i zaštiti podataka koji mogu da se okvalifikuju kao poslovna tajna. Poslovne tajne su, uopšteno govoreći, poslovni podaci koji bi, ukoliko bi bili otkriveni trećim licima, mogli da im donesu ekonomsku korist. Ovo se očigledno ne odnosi na uobičajene podatke o privrednim društvima, kao što su adresa sedišta, matični broj i drugo. S druge strane, zaštita podataka o ličnosti fizičkih lica regulisana je odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("ZZP") i podzakonskim propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Zakonom o zaštiti podataka RS uređuje se zaštita podataka o ličnosti, koji se definišu kao "svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice". Iz opštih odredaba, definicija i načela ZZP jasno je da se on ne primenjuje na zaštitu podataka koji se odnose na privredna društva u užem smislu i da ti podaci ne spadaju u delokrug njegove primene.

Da li su preduzetnici fizička lica?

Prema Zakonu o privrednim društvima, preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost. Dakle, postoji razlika između "fizičkog lica" i "fizičkog lica koje obavlja delatnost" - preduzetnika.

Da li su podaci o ličnosti koji se odnose na preduzetnike zaštićene odredbama ZZP?

Preduzetnici mogu da počnu sa obavljanjem delatnosti tek pošto se upišu u registar privrednih subjekata, nakon čega dobijaju određene podatke, kao što su matični broj i poreski identifikacioni broj (PIB) ("Poslovni podaci"). Osim navedenih podataka, ni podaci kao što su brojevi računa, svift kodovi i drugi, koji se uglavnom tiču isključivo delatnosti preduzetnika, ne spadaju u delokrug primene ZZP.

ZZP ne sadrži nikakvu odredbu u kojoj se izričito navodi da li podaci koji se odnose na preduzetnike uživaju zaštitu ZZP-a. Ni Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije ("Poverenik") nije izdao nikakvo zvanično mišljenje sa jasnim smernicama u vezi sa ovom temom. Stoga je pitanje da li podaci o ličnosti koji se odnose na preduzetnike spadaju u delokrug primene ZZP-a kompleksnije nego što se na prvi pogled čini.

Prema postojećim pravnim mišljenjima na tu temu, tumačenje koje je u praksi uobičajeno potvrđuje da su podaci koji se odnose na preduzetnika izvan delokruga ZZP-a, ukoliko se odnose isključivo na njegovu delatnost, a ne i privatni život. Ipak, postoje određeni marginalni slučajevi koje treba procenjivati pojedinačno od slučaja do slučaja.

Ako, na primer, rukovalac podataka obrađuje privatni broj telefona preduzetnika u okviru poslovne zbirke podataka, te zbirke bi mogle da se istovremeno smatraju i zbirkama podataka o ličnosti, pa bi stoga trebalo obavestiti Poverenika o nameri uspostavljanja zbirke podataka i dostaviti evidenciju o zbirci podataka.

Izuzeci od primene ZZP

Najveći broj podataka o društvima u RS predstavljaju javno objavljeni podaci (kao što su ime društva, poslovno sedište, matični broj, PIB i broj računa), koji se objavljuju na internet stranici Agencije za privredne registre Republike Srbije, odnosno registru Narodne banke Srbije.

Prema odredbama ZZP, podaci koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama ili pristupačni u arhivama i drugim sličnim organizacijama, ne spadaju u delokrug ZZP. Stoga, čak i kada bismo ZZP tumačili drugačije i zaključili da podaci koji se odnose na preduzetnike jesu podaci o ličnosti, oni bi ipak, u skladu sa navedenim odredbama, trebalo da budu izuzeti iz primene ZZP, osim ukoliko očigledno pretežu suprotni interesi lica.

Uprkos odsustvu dovoljnog broja zvaničnih mišljenja i pisanih smernica za postupanje od strane Poverenika u ovom smislu, Poverenik je nedavno izrazio jedinstveni nezvanični stav, kojim se u celosti potvrđuje naše viđenje ovog pitanja. Pošto je zaštita podataka u Republici Srbiji još uvek oblast koja je u razvoju, treba je pažljivo pratiti, pošto će se praksa Poverenika s vremenom verovatno menjati.

Autor:

Miloš Laković i Marija Zdravković
Advokatska kancelarija Moravčević Vojnović i partneri