(Ekonomist) Industrijski parkovi i slobodne zone - Mamac za strance

Nacrtom zakona o industrijskim parkovima predviđeno je da država finansira do 50 odsto vrednosti troškova izgradnje saobraćajnica, elektroinstalacija, vodovoda, kanalizacije, gasovoda i telekomunikacione mreže

Iako bi industrijski parkovi ubrzali ekonomski razvoj u Srbiji, još ne postoji Zakon koji to reguliše. Industrijski parkovi omogućavaju priliv stranih investicija, novih tehnologija, povećanje zaposlenosti, a njihovim osnivanjem izvan centra grada, smanjuje se regionalna nejednakost i podstiče razvoj ekonomski zaostalih opština. „Industrijski parkovi mogu biti poluga privrednog razvoja, posebno u onim gradovima i opštinama u kojima je industrija ugašena. Da bi se to desilo potrebno je da država finansijski pomogne razvoj industrijskih parkova, ali još ne postoji definisana strategija, te nije precizirano na koji će način država podsticajno delovati”, kaže Željko Ožegović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština.

(Željko Ožegović)

Predlozi i izmene

Nacrt zakona o industrijskim parkovima predložen je krajem prošle godine, a Zakon bi trebalo da se usvoji u prvoj polovini 2008. godine. Nacrtom je predviđeno da država unapred finansira do 50 odsto vrednosti troškova izgradnje sekundarne infrastrukture industrijskog parka. To podrazumeva izgradnju saobraćajnica, elektroinstalacija, vodovoda, kanalizacija, gasovoda, telekomunikacione mreže, i to u skladu sa standardima savremenih industrijskih parkova.

„Država bi trebalo da opštinama da bespovratna sredstva za opremanje infrastrukture u industrijskim parkovima, kao što je to uradila Češka, gde je država učestvovala sa 60 odsto, a lokalna samouprava sa 40 odsto. Rezultat toga je 160 hiljada novih radnih mesta u toj državi, u periodu od 1996. do 2007. godine”, kaže Ožegović. Pored finansiranja, veliki problem predstavljaju komplikovane procedure izgradnje objekata u Srbiji koje traju i po nekoliko meseci.

„Investitori neće imati strpljenja da čekaju na dobijanje dozvola. Ako se izgube u „šumi“ papirologije, odustaće od Srbije“, smatra Ožegović. Za razliku od industrijskih zona, koje su namenjene industrijskom sektoru, industrijski parkovi, podrazumevaju izgradnju Instituta, fakulteta, komercijalnih i drugih objekata u tim zonama. Pored donošenja Zakona o industrijskim parkovima da bi se podstakao razvoj lokalnih samouprava, Stalna konferencija opština i gradova predložila je da se u 2008. godini izmeni Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o teritorijalnoj organizaciji i Zakon o lokalnim izborima. Zaključeno je, takođe, da je neophodno doneti Zakon o povratku imovine opštinama i Zakon o ravnomernom regionalnom razvoju.

Industrijske i slobodne zone

Ukupne „greenfield“ investicije u sve četiri industrijske zone Zrenjanina - Bagljaš, Ečka, Elemir i RTC, tokom ove i prethodne godine iznose 700 miliona evra.

(zona Bagljaš)

„U industrijskim zonama građevinsko zemljište je besplatno, jedini troškovi su naknada za opremanje zemljišta, koja košta sedam evra po kvadratu. Plan je da se industrijska zona Ečka, koja obuhvata površinu od 120 hektara, a proširiva je do 1.100 hektara, razvije u industrijski park”, kaže koordinator za investicije u opštini Zrenjanin Zoran Kovački.

(Zoran Kovački)

U toj zoni trenutno posluje pet kompanija od kojih je, nedavno, građevinska firma Alpin počela izgradnju hale, na površini od dve hiljada kvadrata, u koju će uložiti oko pola miliona evra. U kompletnu infrastrukturu zone Bagljaš, uloženo je 2,4 miliona evra, smešteno je 12 kompanija, a za prethodnih godinu dana zaposleno je 2.500 radnika.

(Nikola Pavković)

Industrijske zone doprinele su intenzivnom razvoju opštine i rastu budžeta opštine Pećinci, gde na 1.600 hektara radnih zona posluje oko 30 domaćih i stranih firmi.

Predsednik opštine Pećinci Nikola Pavković, kaže da budžet opštine u ovoj godini iznosi 1,3 milijarde dinara, dok je 2001. godine bio 37 miliona dinara. Pored industrijskih zona i parkova, za strane investitore su posebno privlačne i slobodne zone, u kojima kompanije posluju pod posebnim carinskim uslovima i olakšicama. U Srbiji postoje četiri slobodne zone, u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu i Pirotu. Poslovanje u režimu slobodne zone štedi i do 40 odsto, tvrdi Zoran Kovački. Po Zakonu o slobodnim zonama iz 2006. godine na repromaterijal, opremu, mašine i građevinski materijal uvezen u zonu ne plaćaju se PDV i carina. Promet iz slobodne zone Pirot od 2001. do 2006. godine povećavao se za oko 25 odsto godišnje. Ukupan promet 2001. godine bio je 50 miliona evra, dok je 2006. godine promet iznosio 250 miliona evra, rekao je Zoran Petrović, pomoćnik direktora Slobodne zone Pirot.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu