(Ekosfera) Victoria Oil prva fabrika biodizela na Balkanu

Omasovljenje proizvodnje tečnih bio-goriva dobijenih iz poljoprivrednih kultura, kao obnovljivih resursa, definitivno je obeležilo prethodnu deceniju razvoja evropske poljoprivrede, energetike i saobraćaja. Od početka devedesetih, kada je rastuća ponuda uljarica za namenu proizvodnje biodizela bila tek opcija u reformi Zajedničke poljoprivredne politike zemalja EU (Common Agricultural Policy - CAP), do danas, kada je njegova upotreba propisana Direktivom EU (2003.god), industrija biodizela ne samo da beleži nekoliko udvostručenja proizvodnje, već i potražnju koja se konstantno kreće korak ispred ponude. Takva situacija može se očekivati i u buduće, pod pretpostavkom da će zemlje potpisnice Kjoto protokola radije trgovati ekološkim energentima, nego kaznenim poenima za nedozvoljenu emisiju štetnih gasova.

Otvaranjem fabrike biodizela u Šidu, Victoria Group započinje novu eru u industriji energenata u Srbiji

Biodizel, gorivo koje u potpunosti može da zameni fosilno gorivo u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, dobija se iz biljnih ulja (soje, uljane repice, suncokreta, palme), kao i iz otpadnih ulja i masti. Može se koristiti nezavisno ili u mešavini sa dizelom koji se dobija rafinacijom sirove nafte i to u bilo kom odnosu. Trenutno ne postoji obaveza korišćenja biodizela u domaćem saobraćaju, a kao doprinos približavanju zakonodavstvu Evropske Unije, Victoria Group je podnela zahtev Vladi Republike Srbije za donošenje propisa o obaveznoj upotrebi obnovljivih goriva u našoj zemlji.

Victoria Oil, prva fabrika biljnog goriva na Balkanu i članica koncerna "Viktoria Grup", snabdevaće tržište sa oko 300 tona biodizela dnevno. Na samom početku pokazalo se da je interesovanje veće od ponude. Veliki broj zahteva za otkup ovog goriva stigao je i sa tržišta EU još pre nego što je fabrika puštena u rad, ali po rečima Veroslava Jankovića namera Victoria Oil-a je da što veći deo proizvodnje plasira na tržištu Srbije.

U prvoj fazi proizvodnje i distribucije ovo gorivo može se kupiti tek na nekoliko pumpi, jer su prve količine namenjene prvenstveno transporterima, komunalnim preduzećima, poljoprivrednim proizvođačima i drugim velikim potrošačima, koji već primenjuju biodizel ili to imaju u planu. Kako su pokazala iskustva industrije u EU, tržište biodizela, kao i mnoga druga koja zavise od poljoprivredne proizvodnje, nije profitabilno bez poreskih olakšica i drugih stimulacija. Tako će i naše tržište maloprodaje zavisiti od efikasnosti države u obezbeđivanju mehanizama redovnog snabdevanja - obaveznosti, zaštite proizvođača i mogućnosti plasmana.

- U našoj zemlji još uvek ne postoje zakonske uredbe o korišćenju bio-dizela, mada nam je ministarstvo energetike najavilo da će podržati obavezu umešavanja - objašnjava Savo Vukičević, komercijalni direktor fabrike u Šidu. - Iako trenutno koristimo D2, koji je "najprljaviji" dizel, teško je očekivati da ljudi masovno kupuju gorivo koje je skuplje i preko 10 dinara po litri, iako ima veliku prednost u zaštiti životne sredine.

Kroz generalno prihvaćenu strategiju formiranja povoljne cene i stimulisanja potrošnje, zemlje EU oslobodile su promet biogorivima od dodatog poreza, u čemu je Nemačka otišla najdalje subvencionišući cenu energije dobijene iz alternativnih izvora energije.

Biodizel neće ugroziti prehrambenu industriju

- Od preko 4 miliona hektara obradivih površina u Srbiji, oko 600.000 hektara može da se koristi za setvu uljarica, pod uslovom da se poštuje plodored (ritam sejanja različitih kultura). Trenutno se koristi oko 50 odsto. Do sada su, sa postojećim usevima, podmirene sve potrebe prehrambene idustrije za uljima, a uvek ima i viškova, objašnjava Vukičević.

Po njegovim rečima, ove godine proizvodnja se usmerava na uljanu repicu koja je nekoliko godina zapostavljana u strukturi domaćih useva. Novih 30 do 40 hiljada hektara uljane repice daje mogućnost proizvodnje oko 50.000 tona bio-dizela godišnje. Međutim, bez ozbiljnih subvencija države, još uvek ne može da se očekuje veći obim proizvodnje.

- U ovom momentu isplativije je prodavati sirova i jestiva ulja nego bio-dizel, cena im je bolja, nema troškova rafinacije. Zato postoji opšti trend sejanja kukuruza, koji garantuje najbolju zaradu.

Nakon formiranja Vlada se deklarativno izjasnila o davanju stimulacija za poljoprivredne proizvođače - prosečno 100 evra po zasejanom hektaru. Ministar Milosavljević je takođe naglasio da raspodela subvencija ima za cilj ne samo da zaštiti na proizvođače od standardne nestabilnosti poljoprivrednih tržišta, već da podstakne proizvodnju vrsta koja će odgovarati realnoj potražnji i tržišnim zahtevima prehrambene i prerađivačke industrije u ekspanziji.

Genetska modifikacija zabranjena zakonom

U Srbiji je proizvodnja genetski modifikovanih biljaka zakonom zabranjena i proizvodnja biljaka sa većim uljnim potencijalom podleže krivičnim sankcijama. Soja je, za sada, dominantna sirovina, iako su zrna suncokreta i uljane repice izdašnjija sa potencijalom od oko 40%, u odnosu na zrno soje sa 16-17%. Sve više se radi na usavršavnju tehnologija dobijanja biodizela iz korišćenih ulja (iz friteza) i životinjskih masti. Takvi pogoni su neophodni i u Srbiji, a perspektiva se otvara biodizelu II generacije, koje će kao sirovinu koristiti biomasu.

Šta je biodizel?

U zavisnosti od udela bio-goriva u mešavini, biodizeli se nazivaju B100 (čist, 100% biodizel), B5 (5% biodizel i 95% fosilni dizel), B20 (20% biodizel i 80% fosilni dizel), itd. Primena biodizela, u poređenju sa fosilnim dizelom, obezbeđuje zaštitu životne sredine smanjenjem efekta staklene bašte ( redukovanu emisiju sumpornih oksida, suspendovanih čestica i ugljenmonoksida). Merenje ovih efekata na životnu sredinu vrši se popularnim pristupom «Well-to-Wheel» (WTW) - merenje neto emisije tokom celokupnog lanca proizvodnje-potrošnje.

Poseban kvalitet rafinerije leži u činjenici da kvalitet biodizela zadovoljava najviši evropski standard kvaliteta EN 14214, što omogućava nesmetani plasman ovog goriva i na tržište EU. Ipak, ekonomski i politički celishodnije bi bilo omogućiti

U saradnji sa "Viktorija Oil"- om GSB je još tokom 2006. godine sproveo pilot projekat na autobuskim linijama 55 i 511 sa ciljem da sprovede merenje u realnim uslovima eksploatacije i ispita emisiju izduvnih gasova, čađi i organskih materija kako bi se dobila egzaktna komparacija rada vozila sa pogonom na biodizel i sa pogonom na evrodizel. Sprovedena istraživanja pokazala su

Za biodizel nije potrebna modifikacija motora, predlog je promena filtera i dovoda goriva (creva). Problem smrzavanja se rešava aditivima kao i kod klasičnog dizela, a najnižu temperaturu trpi gorivo proizvedeno od uljane repice

• Interes za povećanom proizvodnjom i korišćenjem biodizela porastao je u poslednjih 5 do 10 godina zbog njegove visoke efikasnosti kao pogonskog goriva

• Rešenje ekoloških problema: smanjena emisija gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte (naročito CO2), odnosno smanjenje njihovog uticaja na globalnu klimu

• Ratifikacijom Kyoto protokola EU se obavezala da smanji ukupnu emisiju gasova za 8% do 2012. (u poređenju sa nivoom iz 1990. godine)

• Ograničene rezerve fosilnih goriva

• Rast cena sirove nafte

• Direktivom 2003/96/EC omogućuje se državama EU da biogorivo oslobode oporezivanja kako bi ih učinila konkuretnim dizelu i benzinu. Austrija, Španija, Švedska, Italija i UK su već implementirale poreske mere u korist biogoriva.

• Konstatovano je da vozila sa pogonom na biodizel imaju mirniji i tiši rad motora, što je značajno sa stanovišta smanjenja nivoa buke, čime se postiže veći kvalitet prevoza u smislu konfora putnika i vozača.

• Vozila sa pogonom na biodizel u pogledu dinamičkih karakteristika imaju iste performanse kao i vozila sa pogonom na evrodizel. Nije zabeležen slučaj ni u najtežim uslovima rada ( vozilo opterećeno, na usponu ) da su vozila gubila na ubrzanju ili da je došlo do pada vučne sile tj dinamičkog faktora.

poziv na pretplatu na časopis - www.ekosfera.org.rs