Da li je Srbiji potrebna banka za loše kredite?

Prema zvaničnim podacima, banke u Srbiji imaju problema sa naplatom gotovo 3,6 mlrd EUR odobrenih kredita. Sredinom prošle godine država je donela Strategiju i Akcioni plan za rešavanje tog problema; kažu, ima napretka. Mnogi, međutim, smatraju da su promene spore i nedovoljne i predlažu da se, kao u mnogim evropskim zemljama, osnuje posebna banka za loše kredite. Iz NBS odgovaraju da država o tome ne razmišlja, ali da nema prepreka da je formiraju privatne kompanije.

Za većinu put do kredita nije ni lak ni kratak - banke traže garancije, pitaju gde radite, koliko zarađujete, s kim živite i da li ste zdravi. Pravila nisu ista za sve. Određenim preduzećima zajmovi su odobravani iako su bila na ivici bankrotstva. Rezultat: banke imaju muku da naplate više od petine kredita, pa štetu pokušavaju da umanje tako što ih prodaju ispod cene.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović kaže da je stvar odluke svake banke i njene procene mogućnosti da naplati nešto što u ovom trenutku izgleda nenaplativo.

- To je kao da napravite operaciju nekog tumora, da ste uklonili tumor i da više ne može da ugrožava organizam. Pitanje je da li je svaki tumor maligni ili benigni - objašnjava Musabegović.

Miloš Čurović iz regionalne advokatske kancelarije "ODI Law firm" kaže da su se krajem 2015. godine već desile transakcije loših potraživanja i da se početkom 2016. to nastavilo.

- Loša banka bi bila rešenje za uključenje države, znači sveobuhvatno uključenje države u rešavanje problema koje je država plasirala. Pričamo o problematičnim kreditima koje je država dala privredi i čije bi rešenje rasteretilo bilanse banaka i napravilo specijalnu instituciju koja bi se isključivo time bavila i stabilizovalo tržište nenaplativih kredita- objašnjava Čurović.

Razliku između iznosa kredita i novca dobijenog njegovom prodajom neko mora da pokrije, a za državu je neprihvatljivo da to bude budžet.

Petar Sekulić iz Narodne banke Srbije ističe da NBS ni jednog trenutka nije imala na stolu otvorenu opciju osnivanja loše banke koju bi sponzorisala država.

- Nama je predstavljen model loše banke u Irskoj, ali problemi su bili mnogo veći u Irskoj nego u Srbiji. Odnosili su se na stambene kredite stanovništva. U Srbiji je glavni problem u privrednim društvima i privrednim društvima u stečaju - kaže Sekulić.

Što se tiče privatnog rešenja za lošu banku, Sekulić kaže da ne postoji nikakva prepreka da se takva vrsta banke osnuje od strane privatnog sektora.

Protivnici ideje o osnivanju loše banke navode da Srbija već ima Agenciju za osiguranje depozita koja se bavi lošim kreditima, vodi stečaj za 19 banaka i pokušava da naplati državna potraživanja.

Međutim, na drugoj strani su oni koji smatraju da bi osnivanje "kontejner" banke moglo da se ispostavi kao jedino moguće rešenje ukoliko se ne ispuni državni plan za smanjenje broja loših kredita.

Već ima poboljšanja, kažu u Narodnoj banci - od avgusta, kada je doneta Strategija, 23 banke su van bankarskog sektora prodale 19 i po milijardi dinara spornih kredita - dvostruko više nego za prethodne dve i po godine.
Iznos zajmova čija je naplata pod znakom pitanja smanjen je sa avgustovskih 3,7 mlrd na 3,57 mlrd EUR.

Narodna banka Srbije Beograd

BBA-Beogradska Bankarska Akademija

ODI d.o.o. Beograd

Agencija za osiguranje depozita Beograd

Beograd  

banke u Srbiji

nenaplativni krediti

loši krediti

naplata kredita

loša banka

NBS

Beogradska bankarska akademija

Ismail Musabegović

ODI Law firm Miloš Čurović

Petar Sekulić

budžet Srbije

firme u stečaju