Ekonomske diplomate se vraćaju kući - Troškovi veliki, rezultati slabi

Srbija od 1. jula neće imati nijednog ekonomskog diplomatu u svetu – i poslednjih devet, od ukupno 28 koliko ih je od 2010. lobiralo za domaću privredu, biće vraćeno u naredna dva meseca. Kako za "Politiku" kaže Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, ova odluka je doneta pre svega jer ekonomski izaslanici nisu opravdali očekivanja, a ni pozamašne godišnje troškove od oko 1,8 mil EUR koliko su Srbiju koštali u vreme kada je svih 28 njih bilo u službi širom sveta. Dakle, nisu mnogo doprineli ni ekonomskom oporavku Srbije, a ni privlačenju stranih investitora.

- Razgovarali smo već i razmatramo nove modele ekonomske diplomatije i na jesen bi trebalo da odlučimo na koji će način to biti rešeno. Osim trgovine, uključeno je Ministarstvo privrede, spoljnih poslova, kao i Privredna komora Srbije, kako bismo izabrali model koji će nas najmanje koštati, a koji bi omogućio maksimalne rezultate i korišćenje svih raspoloživih resursa – kaže Ljajić i napominje da se otvaraju nova tržišta i da se na ovom projektu mora pažljivo raditi.

On kaže da nema idealnog modela ekonomske diplomatije i da svaka zemlja ima neki svoj način na koji privlači investitore. Iako se još ne zna na koji način ćemo ubuduće organizovati ekonomske diplomate, u ovom trenutku se makar zna koja su to tržišta na koja bi trebalo da se fokusiramo.

- To su pre svega Nemačka, Italija, Rusija, Turska, Kina, ali i niz drugih zemalja sa kojima dobro sarađujemo – kaže Ljajić.

Projekat ekonomskih ambasadora čiji je zadatak bio da u Srbiju dovode strane investitore sprovelo je Ministarstvo ekonomije još 2010. godine kada ga je vodio Mlađan Dinkić. Diplomate su poslate u Rusiju, Nemačku, Italiju, Grčku, Kinu, Francusku, SAD, Sloveniju, Veliku Britaniju, BiH, Hrvatsku, Makedoniju, Belgiju, Kanadu, Japan, Ukrajinu, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Tursku, Slovačku, Austriju, Crnu Goru, Švedsku i Češku Republiku. Većina njih nije Srbiji donela nijedan novi posao, ni investitore, iako su godinama sedeli na ovim pozicijama.

Kako su stručnjaci više puta upozoravali, ekonomske diplomate koje smo poslali u svet izabrane su na brzinu. Na ova mesta su poslati mladi ljudi bez diplomatskog iskustva, regrutovani uglavnom iz vladinih administrativnih službi. Uz njihovo neiskustvo i slabu pripremljenost za ove zahtevne poslove neuspeh je, čini se, bio logičan. Da problem bude veći, svaki od njih Srbiju je, u proseku, koštao oko 3.000 EUR mesečno, što je previše ako se uzme u obzir činjenica da većina tu platu nije ni zaradila.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za "Politiku" da je ovo bila dobra ideja, ali da je bio pogrešan odabir kadrova, jer su za ambasadore poslati mladi ljudi bez veza i iskustva, što je na kraju rezultiralo fijaskom.

- Na ovakva mesta moraju da budu postavljeni sposobni kadrovi sa dobrim vezama u inostranstvu i koji dobro poznaju tržište. Mora da postoji kontinuitet i da se u ovim poslovima koriste postojeći resursi – komorski sistem, spoljnotrgovinska preduzeća, veze i sve drugo što bi moglo da pomogne da se ostvare dobri ekonomski kontakti i rezultati – kaže profesor Savić i dodaje da suludo zvuči kada predstavnici vlasti kažu da je danas teško uspostaviti veze u svetu.

- Ispada da je to bilo lakše u vreme SFRJ nego danas kada imate neuporedivo veće tehnološke mogućnosti.

Prema rečima Ljubodraga Savića, država bi posle svega trebalo da uradi analizu u kojoj bi se jasno pokazalo koliko nas je koštala ovakva ekonomska diplomatija – kolika su bila ulaganja, a koliko vrede investicije koje su zahvaljujući njoj stigle. Posle toga bi tek trebalo ispraviti greške, postaviti nov model i oročiti ga na godinu dana. Bez toga, cela priča se svodi na slanje dobro plaćenih kadrova u beli svet da lagodno žive. Sa takvom praksom bi, kaže sagovornik "Politike", trebalo prestati.