Banku zamenio plastenikom - Organska proizvodnja moguća i na manjim površinama

Iznenada je Dejan Vujović počeo da se bavi baštovanstvom. Posle angažovanja u nekoliko banaka, ovaj ekonomista je rešio da se vrati kući, na porodični posed. Sada se bavi organskom proizvodnjom i gaji biljke koje su skoro već bile zaboravljene. U njegovim plastenicima niče i raštan, čije pominjanje budi nostalgiju kod svih Hercegovaca, a oni uglavnom naseljavaju Klek, selo koje zovu i olimpijsko, jer su braća Grbić i Bodiroga ovde doneli tri zlatne medalje.

Ekonomista po struci Dejan je u bankarstvu proveo više od decenije, radeći u četiri banke.

– Banku sam napustio kada sam shvatio da sistem diskvalifikuje marljive ljude kojima je ispod časti da vuku za rukav razne lidere i liderčiće, nudeći im pokornost u zamenu za kakav-takav posao. Taj posao je uvek podrazumevao gomilanje novih obaveza uz istu ili najčešće manju platu i duže radno vreme – komentariše baštovan iz Kleka svoju odluku da drastično promeni zanimanje.

Pre godinu dana Vujović je doneo odluku da se posveti sopstvenom biznisu i vrati na selo u kuću roditelja, sa idejom da se oproba u organskoj proizvodnji povrća. Na svojoj maloj ekonomiji, u četiri plastenika i na otvorenom polju, počinje da gaji lisnato povrće poput spanaća, zelene salate, razne vrste luka, rotkvice... Uskoro je počeo da gaji i biljke retke u ovim uslovima: rukolu, radič, endiviju, pa i raštan čije seme stiže sa juga – iz kamenite Hercegovine.

Ovaj povrtar naglašava da je svaki početak težak, ali da njemu mnogo znači što mu pomažu iskusni organski proizvođači Branko Kozić i Šandor Balanji. Ipak, takođe vredno koristi i literaturu i internet. Ovoj proizvodnji, kaže, posvetio se zato što njemu i njegovim saradnicima pruža mogućnost da osete da su deo nečeg lepog, zdravog, samoodrživog i časnog. Nečega sa čim mogu da se ponose i od čega će njihove porodice dostojanstveno živeti.

Dejan posebno ističe da su ekologija, deljenje iskustva i zdrava ishrana primarne vrednosti koje neguje u svom poslovanju. Zanimljivu ponudu povrća distribuira na lokalno tržište i putem interneta, a cilj mu je da zdravu hranu učini svima dostupnom.

– Organska proizvodnja ne traži velike parcele, pa se zbog toga u nju lakše uključiti – kaže Dejan, koji povrće gaji na površini od 500 kvadratnih metara pokrivenog prostora i 300 kvadrata na otvorenom.