Stari zanati i dalje žive u Kikindi - Nove tehnologije najveća konkurencija na tržištu

Kikindski majstori koji se bave starim zanatima više od 20 godina imaju problema sa prodajom svojih proizvoda zbog pojave novih tehnologija, ali i slabe kupovne moći građana. Ipak, zahvaljujući svojoj upornosti još uvek su na tržištu, iako im uslovi često nisu naklonjeni.

Branislava Ševo jedina je korparka u severnom Banatu. Nakon 30 godina rada u administraciji, a potom i odlaska iz firme kao tehnološki višak, odlučila je da joj zanat star gotovo 200 godina bude primarna delatnost i jedini izvor prihoda.

- Srećna sam jer sam pronašla nešto u čemu uživam. Imam radno vreme, normalno funkcionišem, kao i ostali jedino što na posao ne idem kroz grad, već mi je radionica u samom dvorištu. U njoj radim dok se ne umorim, do kasnih večernjih sati - kaže Branislava Ševo.

Za proizvodnju predmeta potrebna je crvena vrba, koja se u peći kuva od osam do deset sati. Nakon toga, vrba se ljušti, odnosno skine se kora, potapa se u vodu i sortira po debljini. Tek tada je materijal pripremljen za rad. Uloži se mnogo truda, potrebna su razna odricanja, ali je kupaca još uvek malo.

- Ja se nadam da će kriza prestati i da će ljudi moći bolje da žive, a samim tim i ja. I nadam se da ću iz ovog posla otići u zasluženu penziju - dodaje ona.

Nova tehnologija veoma brzo je napredovala, tako da predstavlja najveću konkurenciju upravo starim zanatima. Mušterije dobijaju gotovo identičan proizvod često po nižim cenama i za dosta kraće vreme.

- Tako prolaze i mnogi drugi zanati. Proizvodi su kvalitetniji i jednostavno ne mogu sa cenom da izađu na tržište, ali ne mogu da se porede sa onim koji se samo 'štancuju' u današnje vreme - napominje Siniša Pašić, predsednik Udruženja preduzetnika Kikinda.

Uprkos teškim vremenima zanatlije uvek pronađu način da opstanu, tako da u Kikindi još uvek posluju i berberi, vlasuljari, kožuhari, opančari, kovači, pinteri, kao i mnogi drugi.