Norovirus može skupo da nas košta - Jedino rešenje uvođenje sistemske kontrole kvaliteta malina

Norovirus je ozbiljna pretnja srpskim proizvođačima malina i drugog jagodičastog voća. Ukoliko Srbija sistemski ne reši ovaj problem, samo jedna pošiljka sa zaraženim voćem može da prouzrokuje još rigoroznije mere od onih koje su već šest meseci na snazi, a to je kontrola svakog desetog kamiona na granici sa Evropskom unijom, kaže za "Politiku" dr Branko Velebit, viši naučni saradnik u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa (INMES) i član radne grupe za donošenje Pravilnika o posebnim uslovima higijene objekata za proizvodnju i skladištenje smrznutog sitnog voća.

Kako je "Politika" već pisala, srpske maline od oktobra 2015. ne mogu da se transportuju na tržište Evropske unije bez potvrde da voće nije zaraženo ovim virusom koji se širi putem zaražene vode i hrane. Pojačan nadzor uveden je zbog epidemije zaraze u julu prošle godine čiji je uzročnik bila zaražena malina iz Srbije.

Sagovornik "Politike" tvrdi da ovo nije jedini incident. Potrošači iz EU (preko sistema RASFF za brzo uzbunjivanje na nebezbedne proizvode) su čak 22 puta, od 2010. godine, upozoravali na zaraženu malinu i drugo jagodičasto voće iz Srbije.

– Poslednjih godina bilo je nekoliko masovnih epidemija izazvanih ovim virusom, posebno u skandinavskim državama. U jednoj od njih hospitalizovano je više od 60 ljudi. EU je Srbiji uvela jednu od blažih mera i mislim da smo dobro prošli – smatra dr Velebit.

On podseća da je Kini, recimo, pre nekoliko godina zbog kontaminacije jagoda naložena kontrola pet odsto ukupnog izvoza ovog voća na evropsko tržište što je stvorilo ogromne dodatne troškove. Srbija, kao najveći izvoznik maline na svetu, sa prošlogodišnjim rekordnim izvozom od 100.000 tona, po mišljenju Velebita, nije učinila dovoljno da smanji mikrobiološke kontaminacije jagodičastog voća. Norovirus je među najsitnijim poznatim virusima, izuzetno je otporan na termičku obradu i dugo može da opstane u prirodnoj sredini. Ne nalazi se u plodu, već se zadržava na površini voća. Prenosi se isključivo fekalno-oralnim putem, a osnovni uzrok kontaminacije voća je loša higijena tokom gajenja, berbe, otkupa i skladištenja voća. Virus, uglavnom, prenose berači prljavim rukama ili ljudi koji sortiraju voće u hladnjačama.

– U poslove oko malina direktno ili indirektno uključeno je oko 100.000 ljudi i zato je rizik veliki. Uvek postoji bojazan da će biti ugrožena reputacija države izvoznice. I norovirus je zaista pretnja i može skupo da nas košta. I drugi veliki proizvođači poput Poljske i Španije imaju takve probleme ali se pokazalo da brže reaguju – kaže dr Velebit.

On smatra da je jedini način uvođenje sistemske kontrole i nametanje obaveza svima u lancu a posebno hladnjačarima, i to preko novog Pravilnika o higijenskim pravilima za proizvodnju, otkup i preradu jagodičastog voća čiji je nacrt završen. Na obavezu donošenja takvih propisa upozorili su nas i predstavnici Evropske unije. Propisi će osim strogih higijenskih mera rešiti i mnoga druga pitanja. Recimo, biće određena minimalna količina uzorka voća koja će se kontrolisati na viruse i bakterije (što do sada nije bio slučaj) kao i u kojim uslovima će moći da se otkupljuje malina. Hladnjačari će morati da obezbede sledljivost, jer se do sada često nije znalo odakle isporuke stižu i od koga se voće otkupljuje, objašnjava sagovornik "Politike". Na pitanje da li veruje da je moguće dovesti tržište u red on kaže da je državi u interesu da tako bude.

- Ako jedan u lancu pogreši – svi gube - ističe dr Branko Velebit.

Prva akreditacija na Balkanu

Institut INMES iz Beograda nedavno je dobio međunarodnu akreditaciju za detektovanje norovirusa i hepatitisa A u jagodičastom voću. Procedura je trajala nekoliko godina i celokupne troškove koji se mere u desetinama hiljada evra snosio je Institut.

– Jedini smo na Balkanu akreditovani za otkrivanje norovirusa u malini. To donosi i korist domaćim izvoznicima i proizvođačima koji će sada imati mogućnost da ispitivanje uzoraka vrše po znatno nižim cenama u odnosu na troškove ispitivanja u evropskim laboratorijama – kaže dr Velebit, dodajući da će izvoznici rezultate ispitivanja dobijati za maksimalno tri dana.

Ova akreditacija donosi i druge benefite Srbiji, a pre svega obostrano prepoznavanje rezultata. Šta to znači? Do sada su, kaže sagovornik "Politike", inspektori na granici sa EU (najčešće u Hrvatskoj, Bugarskoj, Mađarskoj) imali diskreciono pravo da zbog pojačane kontrole malina zahtevaju da izvoznik (iako pošiljku prati potvrda da voće nije zaraženo) uradi novu analizu na prisustvo norovirusa u nekoj od laboratorija u EU. To je značajno uvećalo troškove i usporilo transport našeg voća.

– Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju izveštaj o ispitivanju hrane iz zemlje koja izvozi priznaje se u državi koja je uvoznik kako bi se ubrzali tokovi robe. U praksi ipak nije bilo tako. To se događalo jer dve laboratorije iz Srbije koje su izdavale uverenja nisu bile akreditovane za ta ispitivanja, pa je to njima bio jedan od razloga da traže naknadne analize – objašnjava sagovornik "Politike".