Ostavinske rasprave ubuduće kod javnih beležnika

Ostavinske postupke građana od danas bi, umesto sudova, trebalo da počnu da rešavaju javni beležnici, u skladu s preporukom Vrhovnog kasacionog suda, a u cilju rasterećivanja rada sudova. Kako su ukazali iz Ministarstva pravde, predviđena naknada javnih beležnika za ostavinske postupke je čak niža od takse koja se plaća sudu.

Građani će, međutim, kao i do sada, zahtev za raspravu zaostavštine, odnosno pokretanje ostavinskog postupka, podnositi sudu, a sud će ga onda dodeliti beležniku.

Zakon je propisao da ostavinski sud, ako za to ne postoje smetnje, poverava sprovođenje ostavinske rasprave javnom beležniku koji je sačinio smrtovnicu. Ukoliko dođe do spornih situacija među naslednicima, beležnici će ih upućivati da svoj spor reše, kao i do sada, pred parničnim sudom.

Pomoćnik ministra pravde Nela Kuburović rekla je Tanjugu da su sudovi i do sada mogli da javnim beležnicima prenose u nadležnost ostavinske postupke, mada je to zavisilo od volje suda.

- U praksi su sudovi beležnicima davali da sastavljaju samo smrtovnice - navela je Kuburovićeva i ukazala da se, s obzirom na preporuku VKS da od 1. maja sudovi delegiraju nadležnost u ostavini radi rasterećenja obima posla, očekuje da će im nadalje prebacivati na rešavanje ostavinske predmete.

Kuburovićeva je napomenula da su beležnici prošli obuku za postupanje u ostavinskim postupcima koju je organizovala Pravosudna akademija, kao i da je Ministarstvo pravde utvrdilo tarifu za postupanje beležnika u ostavinskom postupku koja je čak niža od sudske. Predsednik VKS Dragomir Milojević smatra da će ovo rešenje biti mnogo bolje za građane.

U Srbiji se inače godišnje vodi između 130 i 150 hiljada ostavinskih rasprava u vanparničnom postupku, a do završene ostavine naslednici ne mogu da raspolažu imovinom ostavioca pokojnika. Ne mogu da je prodaju jer se ne vodi na njih, ne mogu na nju ni da stave hipoteku i uzmu kredit.