Dr Milojko Lazić : Kvalitet voda Srbije, korišćenje flaširanih voda,zakonska regulativa

Dr Milojko Lazlć, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu

VODA NIJE OBIČAN PROIZVOD

Po konzumiranju flaširanih voda mi smo među poslednjim zemljama sveta. Država ne vodi računa o zaštiti i korišćenju ovog dragocenog prirodnog bogatstva




Katedra za hidrogeologiju je naučnoobrazovna ustanova koja se bavi školovanjem kadrova za istraživanje i eksploataciju podzemnih voda svih vrsta, od običnih do mineralnih, termalnih i flaširanih, običnih voda. Kao institucija bavimo se i direktnim proizvođačkim radom i istraživanjem i korišćenjem podzemnih voda i njihovim stavljanjem u promet.

Jedino mi i Nemci pijemo najviše gaziranih (ugljokiselih) voda u Evropi, dok ostali piju malomineralizovane flaširane vode.

Neke vode je priroda sama pokazala (izvori, vrela). A mi se bavimo istraživačkim procesom, kako bi upravljali time. Korigujemo prirodu u dva smera: da dobijemo više vode nego što nam priroda daje, i da štitimo, čuvamo to što nam priroda daruje. Da bi neko istraživao i upravljao vodama, mora pre toga da nauči da razume prirodu. Da zna kako se dešava sve to što treba da istraži. Voda sama pokazuje puteve kuda treba da prođe, a mi te puteve moramo izučiti. Mi pet godina za to školujemo kadrove.




Kakav je kvalitet naših voda u odnosu na svet?

Svi su u svetu napravili zakonsku regulativu, takvu da štite svoje vode. Mi dosta kaskamo za njima. Ne znamo da cenimo naše vode. Hvala Bogu što smo ovako „zaostali", pa se u ovoj našoj nemaštini i bedi, nismo razvili dovoljno (industrijski) da zagadimo to što nam je priroda podarila. Crna Gora je posle Finske najbogatija zemlja po vodama, a nema rešeno vodosnabdevanje. Pedeset litara vode u sekundi istekne sa kvadratnog kilometra Crne Gore. U Srbiji je to 13 litara, a svi kažu da smo siromašni vodom. Kako može siromašna vodom biti zemlja kroz koju dužinom od više od 300 kilometara protiče najveća reka u Evropi.

U Srbiji ima registovano 286 različitih tipova mineralnih, termalnih, termomineralnih voda. Ako se tome dodaju i malomineralizovane flaširane vode koje su sada u trendu, reč je o ogromnom bogatstvu. Na žalost, ne možemo na prste da nabrojimo šta smo od tih 286 pojava iskoristili. Ne znamo da cenimo i da koristimo to što imamo a sa Makedoncima i Bugarima smo bogatiji od cele Evrope (mineralnim, termalnim, termomineralnim).


Šta je potrebno da se uradi da bi vodu mogli boije da koristimo?

Za sve je potrebna finansijska, odnosno materijalna osnova, zatim domaćinski pristup da se nešto zaštiti i koristi. Treba uložiti energiju i sredstva da štitimo, da nađemo nešto novo. Cela Poljska nema toliko pojava koliko kod nas ima recimo, Sijarinska banja sa okolinom.
Ako bi se 5,5 litara vode u sekundi flaširalo i prodalo, to bi vredelo koliko i kombinat Kostolac, odnosno koliko proizvodnja uglja iz basena Ćirikovac u periodu od godinu dana. Računajući da je čista zarada po jednom litru 13 dinara.

Postoje tri tipa ugljokiselih voda: najdominantnija ugljokisele je natrijskokalijska, (natrij hidrokarbonat). Jedna jedina voda koja je magnezijski hidrokarbonatna jeste „mivela". To je naša najbolja voda, koja ima 380 mg magnezijuma, a jon magnezijuma je u medicini poznat kao jon koji stimuliše rad srčanog mišića. Ta voda je nepravedno zapostavljena jer je u sklopu neke zemljoradničke zadruge koja joj ne obezbeđuje odgovarajući tretman.




Koliko se flaširana voda kod nas koristi u odnosu na neke druge zemlje?

Mi smo na poslednjem mestu. To je odraz materijalnog standarda, ali ne postoji ni navika korišćenja. Nemamo ni poštovanje prema vodama, odnosno nedostaje nam odgovarajući odnos prema tom vrednom bogatstvu. Najgore je to što država i vlast neznaju kako treba gazdovati nečim čime je prirodno obdarena. Mislim da tamo niko ne razmišlja kako da iskoristitimo to bogatstvo koje imamo.


Neophodan jedinstven zakonski akt

Da bi se dobilo pravo za proizvodnju vode, potreban je ogroman broj dozvola raznoraznih ustanova, samo zato što ne postoji adekvatan zakon. Država treba da napravi jedinstveni zakonski akt, kojim će štititi nacionalno bogatstvo - vodu i da napravi brend podzemnih voda. Da bi se naša voda izvozila potrebna je zakonska regulativa i visoka kontrola kvaliteta. Naša voda bi mogla da bude daleko jeftinija. Cene su skoro iste kao u Evropi, a ulaganja su mnogo manja. Ulaskom u Evropu prodaja naše vode svakako bi se bitno povećala - kaže Lazić.