Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
(Ekonomist) Veliki bački kanal - Smrad iz oaze
Ponedeljak, 10.12.2007.
20:13
Komentari
Spratna kuća od 200 kvadrata na obali Velikog bačkog kanala u Kuli, ozidana pre 26 godina, mesecima ne može da se proda ni za 7.000 mada cena sličnih kuća u varošici dostiže i 60.000 evra. Nesnošljiv smrad tera ljude da beže od vode. Isto je u Crvenki, Vrbasu i Srbobranu.
Vizionarski projekat braće Kiš, koji su močvarnu Bačku preoblikovao u najplodnije tle Evrope, dva veka nakon prokopavanja, liči na kanalizaciju sa tekućinom toliko zagađenom da je, na najkritičnijih šest kilometara od Crvenke do Vrbasa, svrstana u klasu van svih kategorija.
Koncetracija zagađivača
Problem nije od juče. Već 25 godina ova deonica označena je crnom tačkom sliva Dunava, a u mnogim ekološkim studijama navodi se da je nivo zagađenosti jednak zagađenosti fekalnih voda.
Vanja Barišić Joković, portparol „Voda Vojvodine“, ukazuje da je uz kritičnu deonicu locirana gotovo sva prehrambena industrija srednje Bačke i da je to najveći zagađivač Kanala, da je proces „prljanja vode“ započet samim nastankom i razvojem industrije. To je doprinelo da se najkritičnijih šest kilometara od Crvenke do Vrbasa. Sve ostalo je nataloženi mulj u kome, osim organskih materija, ima i ostaka bakra, olova, kadmijuma...
Prva i najvažnija uloga kanala je da odvodnjava i u tom pogledu je nezamenljiv melioracioni objekat. Kanal je i osnova mreže zalivnih sistema, a decenijama je služio i za vodeni saobraćaj dok nije postao plitak. Industrija se snabdeva vodom iz Kanala, a nekadašnji ribnjaci i ribolovišta su zapušteni...
Na ostalim „deonicama“ Kanala, koji spaja Bezdan na Dunavu sa Bečejom na Tisi, situacija je manje preteća. Ali su zato ugroženi i kraci koji se račvaju iz Velikog bačkog kanala, jer im je smanjena funkcionalnost. Posebno su ugrožene dve delte (zapravo, mnogo kasnije prokopani kanali, paralelni kritičnoj deonici) čija je prvobitna uloga bila da prvi „prihvate“ otpadne industrijske vode i da ih prirodno „profiltriraju“ pre nego što ih ispuste u Kanal. Obe delte se ulivaju u Veliki bački kanal u istoj tački, Triangli, kod Vrbasa i to je najprljavije mesto na plovnoj mapi Evrope.
Ne bi se moglo reći da se nije, bar 25 godina unazad, uočavala ekološka devastacija Kanala. Rađene su brojne detaljne analize problema. Tačka na kojoj se zastajalo je potpuna dominacija industrijskog lobija nad interesima svih ostalih korisnika Kanala. Naša sagovornica podseća da u opštinama Kula, Vrbas i Srbobran živi oko 80.000 stanovnika i da je do nedavno oko 80 odsto zaposlenih radilo upravo u fabrikama-zagađivačima. Reč je o ljudima koji su u sukobu interesa; kao građani jasno i precizno uočavaju posledice zagađivanja, kao radnici prednost daju platama i statusu sigurne zaposlenosti. A do sada nije postojalo dovoljno političke volje i snage da se izgradi ambijent koji bi stimulisao ekološki odgovorno ponašanje.
Barišićeva podseća da su i firme koje su nabavile filtere za prečišćavanje voda, prestale da ih koriste devedesetih godina prošlog veka, jer je njihova upotreba bila skupa.
Uslov za izvoz
Privatizacija mnogih fabrika i preduzeća dovela je do promene ekološke kulture - novi vlasnici, zainteresovani za izvoz u Evropsku uniju, svesni su da moraju poštovati njena pravila. A standardi Unije su jasni, izvozni sertifikat podrazumeva i potvrdu da se otpadne vode regulišu prema utvrđenim pravilima. To konkretno znači da otpadne vode moraju biti najmanje druge klase, što nije voda za piće, ali je bezbedna i u njoj se može kupati.
Portparolka „Voda Vojvodine“ ističe da se baš sada poklopio interes svih zainteresovanih, od opština naslonjenih na Veliki bački kanal do Pokrajine i Republike, od građana do privatizovane i izvozu sve usmerenije industrije... Tako su „Vode Vojvodine“ dugogodišnji rad krunisale Akcionim planom za revitalizaciju ključnih šest kilometara, a zatimi celog Velikog bačkog kanala. Osnovni instrument je, saglasno Direktivama EU, novčana motivacija preduzeća da prečišćavaju ispusnu vodu, jer će se nadoknada za neprečišćenu vodu postupno povećavati tako da će u jednom trenutku osetno nadmašiti ulaganja u filtraciju i preradu vode.
Prvi korak svakako je prestanak daljeg zagađivanja, a tek zatim ima smisla započeti posao odmuljavanja.
Nedavno je pomoćnik ministra zaštite životne sredine Dušan Pajkić izjavioda će tender za izradu centralnog kolektora, u koji će se slivati štetne vode, biti završen do kraja godine, a da fabrike pored kanala imaju zakonsku obavezu da ugrade prečišćivače za otpadne vode. „Kada se postavi kolektor, sledi vađenje mulja, a zatim puštanje vode i ribe u Kanal“, rekao je Pajkić i pojasnio da je u avgustu formirana radna grupa koja se bavi prečišćavanjem Velikog bačkog kanala, te da je Vlada Holandije uložila dva miliona evra u taj projekat.
Sporazum koji je potpisan u okviru Akcionog plana obavezuje 11 ključnih zagađivača da u roku od tri godine ugrade nove ili aktiviraju postojeće filtere. Reč je o uljari Vital, Fabrici alkohola, Šečerani Vrbas, prerađivaču mesa Karneks, Medeli, Eterni, Istri, komunalnim preduzećima, ali i Bolnici u Vrbasu odakle dolazi medicinski otpad.
Po Zakonu svako pravno ili fizičko lice koje uzima vodu dužno je da vrati vodu istog kvaliteta; uloga filtera je da ispusnu vodu oslobodi sedimenata, ali to nije sve. Posle filtriranja voda bi išla na (dodatno) prečišćavanje u (za sve korisnike sa kritične deonice) prečišćavač, posle čega bi se, u standardu druge klase, ispuštala u Kanal.
Reč je o skupom projektu, filteri nisu isti za sve korisnike, a koštaju između pet i šest miliona evra. Dodatni problem je u tome što mnoge firme moraju prethodno srede kanalizaciju, a opštine da ugrade kolektore u kanalizacione sisteme. Procena vrednosti prečistača, čija se lokacija predviđa u središtu industrijske zone Vrbas, kreće se između 20 i 25 miliona evra. Opštine su zdušno krenule na obnovu i proširenje komunalnih sistema, a sredstva pokrajinskog Fonda za razvoj sve se više usmeravaju upravo u pripremanje komunalnih sistema za ugradnju filtera.
“Sukob interesa”S obzirom na tretman koji ekologija ima u strategijama održivog razvoja zemalja Evropske unije, Barišićeva smatra da je sada pravi momenat za revitalizaciju Velikog bačkog kanala, ali i celog sistema Dunav - Tisa - Dunav, pre svega Begejskog kanala, takođe crne ekološke deonice. Sagovornica Ekonomist magazina konstatuje da ima mnogo zainteresovanih i donatora i kreditora sa povoljnim uslovima, ali svi insistiraju na kompletnom rešavanju problema, posebno na zaustavljanju daljeg zagađivanja pre nego što se pređe na odmuljavanje.
A da bi se odredila tehnologija odmuljavanja, potrebno je završiti analize i provere sastava mulja. Tek tada će se znati kako deponovati izvučeni mulj. Preciziranje muljne sedimentacije je ključan rezultat i određuje gde će se kopati rupe, kako će se zemljište zaštiti od oceđivanja uskladištenog mulja, kojim vrstama drveća i zelenila će se naknadno pošumljavati teren nad deponijom i da li će, eventualno, mulj sa pojedinih deonica morati biti sušen, briketiran pa spaljivan u posebnim pokretnim postrojenjima. Problem je tim veći jer šest kritičnih kilometara praktično prolazi kroz urbana naselja. Stručnjaci tvrde da je odmuljavanje deonice od Bezdana do Crvenke lakše i da se može raditi paralelno sa ugradnjom prečistača.
Iako je Dušan Pajkić, iz Ministarstva za ekologiju, optimistično najavio „čišćenje Velikog bačkog kanala za kratko vreme“, u preduzeću „Vode Vojvodine“ na ceo posao gledaju uzdržanije i ističu da Akcioni plan predviđa okončanje posla za pet godina. U pitanju su i potpuno nove procedure, oblikovane tako da svaki korisnik može intervenisati u smislu zaštite interesa. Otkupu zemljišta za deponiju prethodi šestomesečna javna rasprava o planu i svako fizičko i pravno lice može staviti primedbu na koju se mora odgovoriti. Neosnovani su prigovori da je reč o formalizmu i preteranoj pedanteriji, jer procedure obezbeđuju da se oformi podsticajna konfliktnost interesa, tako da za svakog korisnika postoji oponent koji delatnost zasniva na ispusnoj vodi „partnera“.
Zahtev ulagača
Nije revitalizacija Kanala jedino važna. Bitno je, naglašava Barišićeva, da se uspostavi prirodni društveni regulator koji će, kroz sukob interesa korisnika Kanala, stvoriti čiste vodotokove. Znači da ono što jedan korisnik ispušta kao otpad drugome služi za rad. Upravo zato je bitno da se Kanal koristi za sve ono zašta je planiran - od odvodnjavanja i navodnjavanja, preko korišćenja u industriji do plovidbe, uzgoja ribe, izgrdnje ribolovišta, turističkih i rekreativnih terena na obalama...
Prvi vidljivi rezultat je postignut u Fabrici šećera „Crvenka“. Vlasnik je sistemom prelivnih laguna realizovao filtriranje do kvaliteta da radnici predlažu da se podigne ribnjak na protočnoj otpadnoj vodi.
Stidljivo se javljaju prve incijative za igradnju ribnjaka i ribolovišta na čistim deonicama kanala, oko Sombora i na potezu rečice Jegričke.
Ohrabruje i sve veće i češće interesovanje investitora za naselja uz kanale, a procenjuje se da će i vodeni transport (kao ubedljivo najjeftiniji) oživeti na sistemu kanala. Kada je nedavno Kulu posetio privrednik zainteresovan za ulaganje u biogoriva, prvo pitanje je bilo da li je Kanal plovan? Slično je pitanje Branimiru Gajinu, predsedniku opštine Srbrobran, postavio biznismen spreman da uloži novac u preradu povrća.
Vanja Barišić Joković ipak smatra neophodnim da se pospeši građanski aktivizam u lokalnim zajednicama kako bi se očuvao vodotok, ali i ostalo “zeleno blago“. Na prošlogodišnje nezadovoljstvo građana koje se očitovalo zahtevom za zatrpavanje kanala treba gledati kao na samoubilački vapaj očajnika. Zatrpavanje bi, naime, bi već sutradan osetno podiglo nivo podzemnih voda u obalnim naseljima a za tri dana sva ta naselja bila bi poplavljena. Zato poruku građana treba tumačiti i simbolički – zagađenost Kanala je tako drastična da bi i potop bio manje zlo.
Rekreativni centar
Opština Srbobran je spremna da u blizini Kanala izgradi sportsko-rekreativni centar, kroz privatno-javno partnerstvo tako što bi tenderom pozvala privatne investitore da ulože novac. Opština je spremna da proda odmaralište u Sutomoru i dobijeni novac uloži u sportske, rekreativne i zabavne sadržaje na obalama Velikog bačkog kanala. Prepreka je, međutim, Zakon o sredstvima u svojini republike (iz 1995. godine) kojim je podržavljena sva imovina lokalnih samouprava. To praktično znači da bi novac od prodaje odmarališta u Sutomoru, umesto u opštinskom, završio u republičkom budžetu.
Precizne obaveze
Jedan od većih zagađivača je Industrija mesa Karneks, čiji se novi vlasnik dvoumi hoće li farme, sada u sklopu kompanije, zadržati ili prodajom odvojiti preradu od uzgoja stoke. Pravo je vlasnika da raspolaže sopstvenom imovinom ali mora da se u svakom trenutku zna čija je obaveza filtriranje ispusne vode.
Slično je i sa kulskom kožarom Eterna, koja je upravo u postupku privatizacije.
Prastaro zagađenje
Prvi pisani trag o zagađenju Velikog bačkog kanala je od 10. oktobra 1936. godine. U Srbrobranskom glasniku objavljen je članak u kome se građani bune što tokom šećerne kampanje, a tada su već bile u pogonu i vrbaška i crvenačka šećerana, dolazi do velikog pomora ribe.
Koncesija
Kod Bačkog Monoštora 6. maja 1793. počelo je prokopavanje kanala koji će povezati Dunav i Tisu. Na izgradnji kanala, koji je prokopavan ručno, bilo je angažovano 3.000 radnika. Franc Jozefov kanal, kako je kasnije prozvan, bio je najskuplji privredni objekat austrijske carevine na koji je utrošeno 3.062.690 forinti. Završen je 1802. i u to vreme bio je najveći graditeljski poduhvat u Evropi, dugačak 118 kilometara. Količina iskopanog materijala bila je ravna količini zemlje pri iskopu Sueckog kanala. Korito je na dnu široko oko 17, a na površini od 23 do 25 metara. Dubina je u proseku oko tri metra.
Kanal je izgrađen sistemom koncesije, a graditelji kanala su dobili ekskluzivno pravo prevoza soli kao strateške sirovine iz Rumunije Tisom, Velikim bačkim kanalom i Dunavom do Beča. Koncesionari su za 25 godina povratili sav uloženi novac.
Danas je dubina Kanala na pojedinim mestima samo 30 centimetara. Kanal je sada potpuno neplovan i ima neprijatan miris vodoniksulfida. Projekat Norveškog instituta za istraživanje voda pokazao je da je na deonici od prevodnice Vrbas do Triangla nataloženo 400.000 kubnih metara mulja.
poziv na prtplatu na - www.ekonomist.co.yu
Opština Kula
Opština Apatin
Opština Vrbas
Opština Srbobran
Opština Bečej
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Vital a.d. Vrbas
Carnex d.o.o. Vrbas
Medela a.d. Vrbas
Crvenka fabrika šećera a.d. Crvenka
Grad Sombor
EMG Beograd
BezdanSutomoreBački Monoštor