Konferencija EMG: Finansijske usluge u jugoistočnoj Evropi 2007 - Produbljivanje tržišta

Država bi u narednih nekoliko godina trebalo da se povuče iz srpskih banaka u kojima ima udele, najavio je ministar finansija Mirko Cvetković na forumu Ekonomist medija grupe o finansijskim uslugama u jugoistočnoj Evropi. Država trenutno, podsetio je Cvetković, ima većinski udeo u Srpskoj banci, Poštanskoj štedionici, Privrednoj banci Pančevo i Credy banci, te manjinske udele u nekoliko drugih banaka, ali nije precizirao kad će koja banka biti prodata.

Iz Ministarstva finansija je najavljeno da će model prodaje banaka u većinskom vlasništvu zavisiti od pojedinačnih karaktera tih banaka, te se očekuje da će naredne godine država na tenderu ponuditi Srpsku, Privrednu banku Pančevo i Credy banku. Poštanska štedionica neće biti prodata sledeće godine, već će u nju najpre ući profesionalni investitori. “Kad će biti prodati manjinski udeli zavisi od potrebe države za likvidnim sredstvima, a državna blagajna je zasad u suficitu”, rekao je Cvetković i dodao da će država prodavati svoj udeo u Agrobanci kako je ranije bilo predviđeno, odnosno da će od sredine sledeće godine prodavati po dvanaestinu udela mesečno u toj banci po ceni od 40.000 dinara dinara po akciji.

MMF već duže vreme upozorava da za srpsku privredu može biti opasno to što je ubrzani rast zasnovan na potrošnji, kazao je šef misije MMF za Srbiju Harold Hiršhofer, upozoravajući na visoku kreditnu zaduženost građana.

”Da bi se izbegao rizik iznenadnog zastanka privrede, ona mora da se razvija tako što će se zasnivati na ponudi, umesto na potražnji”, kazao je Hiršhofer.

(Mirko Cvetković)

Sa druge strane, u Narodnoj banci Srbije kažu da uspešno obuzdavaju baznu inflacija, ali da očekuju da će naredne godine inflatorni pritisci biti jednako jaki kao do sada. Guverner NBS Radovan Jelašić ocenio je da pored globalne krize, na inflatorne pritiske u Srbiji utiču i unutrašnji faktori, kao i da je jedan od problema koji nas očekuje iduće godine visoka izloženost deviznom riziku, jer se građani zadužuju sa deviznom klauzulom.

Izmene zakona

Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija najavio je da bi nacrt hitnih izmena Zakona o hartijama od vrednosti trebalo da bude završen do kraja godine. Ove izmene su segment reformi koje treba da dovedu do produbljivanja srpskog tržišta hartija od vrednosti, koje je sada plitko, kazao je Ilić. Saglasnost učesnika na tržištu kapitala postignuta je oko pitanja proširenja definicije inicijalne i sekundarne javne ponude, metoda utvrđivanja cene akcije putem „book buildinga“ i neophodnosti finansijskog izveštavanja preduzeća čijim se akcijama trguje na berzi. Učesnici se nisu saglasili oko mogućnosti da brokerske kuće, pored banaka imaju uvid u novčane račune svojih klijenta.

(Slobodan Ilić)

U Ministarstvu finansija su najavili donošenje Zakona o sekjuritizaciji koji će omogućiti

pretvaranje bankarskog duga u hartije od vrednosti, te osnivanje radne grupe koja bi trebalo da razvije tržište obveznica koje izdaju preduzeća i opštine. Uvođenje takvih dužničkih hartija od vrednosti produbilo bi tržište kapitala, što bi značilo više profesionalnih investitora, veći obim trgovanja i više cene na Beogradskoj berzi.

Dejan Tufegdžić iz brokerske kuće Sinteza Invest Group ukazao je da na tržištu postoje i institucionalni neuspesi kao što je činjenica da je Beogradska berza jedina u regionu koja nema mehanizam da zaustavi trgovanje određenom hartijom. On je zapitao i zašto je Beogradska berza zatvoreno akcionarsko društvo, kao i zašto članovi berze nemaju mogućnost da budu njeni akcionari. “Nije dobro ni to što smo prve fondove dobili tek pre godinu dana. Danas je fondovska industrija slaba jer nema dovoljno sredstava da apsorbuje ponudu na Beogradskoj berzi, što ne bi bio slučaj da smo Zakon o fondovima dobili pre nekoliko godina”, kazao je Tufegdžić.

(Mira Erić-Jović)

Pad na berzi utiče i na rad dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji čija je ukupna imovina oko 30 miliona evra, odnosno 0,12 odsto društvenog bruto proizvoda zemlje. “Ulaganje u penzione fondove treba posmatrati dugoročno, povremena kolebanja ne treba da znače da građani treba da pređu u drugi fond”, kazala je Mira Erić Jović viceguverner Narodne banke Srbije.

Nerazvijeno osiguranje

Tržište osiguranja u Srbiji još je nerazvijeno. Najbolji pokazatelj toga je što u ukupnom osiguranju samo 10 odsto premija čini životno osiguranje, dok je 90 odsto premija u neživotnom osiguranju. Uzrok ovakve situacije na tržištu osiguranja Srbije je nizak standard stanovništva, kao i poljuljano poverenje u taj sektor, istakli su učesnici foruma Ekonomist medija grupe.

Međutim, Mira Erić Jović smatra da je dolazak novih, inostranih osiguravajućih kompanija na srpsko tržište, bilo putem akvizicija ili grinfild investicija, doprineo većem učešću životnog osiguranja u ukupnom osiguranju, tako da je sada 87 odsto ukupnih premija životnog osiguranja u kompanijama koje su u inostranom vlasništvu.

Karakteristika nerazvijenih tržišta je ta da preovladava neživotno siguranje, npr. autoosiguranje, koje je obavezno, dok se razvijeno tržište meri prema tome koliko je učešće životnog, koje je dobrovoljno i predstavlja vid štednje.

Uroš Ivanc iz Triglav Osiguranja smatra da je uzrok niskog učešća životnog osiguranja u ukupnom loša ekonomska situacija. “Ljudi zadovoljavaju druge potrebe svojom platom, tako da kada porastu plate, biće novca i za osiguranje”, procenjuje on. Prema njegovom mišljenju, problem je i nerazvijena navika srpskih građana da se osiguravaju. On smatra da će konkurencija sniziti cene usluga osiguranja, što će doprineti i većem učešću životnog osiguranja u ukupnom.

Kristijan Noe, direktor Fondiarie SAI, kazao je da je odluka te kompanije da kupi DDOR Novi Sad usledila zato što smatraju da će Srbija igrati ključnu ulogu u regionu, te su se zato odlučili da njihov prvi proboj na tržište jugoistočne Evrope ide preko Srbije.

Fondiaria nije izgubila interesovanje iako je tenderski postupak dugo trajao. Takođe, ta kompanija se nije uplašila političke krize zbog Kosova, zato što je kupovina DDOR-a za njih dugoročna strateška investicija. “Trenutni pad ili rast vrednosti dinara u odnosu na evro, kao i status Kosova, za nas su sporedni problemi. Kupovina DDOR Novi Sad je dugoročna strateška investicija koju smo ozbiljno planirali”, kazao je Noe.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu