Neophodna bolja kontrola kvaliteta - Oko 70% meda u maloprodaji ne dolazi iz pčelinjaka

Ako kupujete med u nekoj od prodavnica u Srbiji, kako upozoravaju upućeni, šansa da kupite pravi, prirodni med koji dolazi iz pčelinjaka vam je najviše 33%. Ovakve rezultate, objašnjava dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, dala su ispitivanja Instituta za veterinarstvo iz Beograda od pre nekoliko godina, a stanje se, od tada, navodi Živadinović, nije popravilo.

Srbija, kako kaže Živadinović, ima sasvim dovoljno meda, ne samo da pokrije svoje potrebe, već i da ga izvozi, i to u vrednosti koja prevazilazi godišnju vrednost izvoza junećeg mesa. Ali, to nije dovoljno da se na rafovima prodavnica nađe kvalitetan proizvod.

- U Srbiji oko 15.000 pčelara, od kojih je u našem savezu njih 9.300, godišnje u 808.000 registrovanih košnica proizvedu od 6.000 do 10.000 tona meda. Od te količine izveze se između 2.000 i 3.000 tona, a ostalo podmiruje tržište Srbije. Nažalost, malo toga, pravog meda, stiže na rafove prodavnica. Imamo mi, naravno, sporadične zaplene i povlačenja iz prodaje određenih količina proizvoda koji se nude kao med, ali, to, u stvari, nisu, ali to nije dovoljno - kaže Živadinović.

Zakon je, prema njegovim rečima, predvideo adekvatne mere, ali, kao i u mnogim stvarima kod nas u Srbiji, problem je primena propisa.

- Inspektori, ne samo veterinarski, već i tržišni, morali bi daleko aktivnije da rade kako bi se zaštitili neupućeni potrošači - ističe Živadinović.

Kako navodi, proizvod, koji se nudi kao med, neispravan je po nekom od tri osnova.

- Često je pogrešno deklarisan da se izbegnu zakonske regulative, zatim, može da bude proizveden "bez učešća" pčela od raznih vrsta šećera, ili je u med dodat šećer - kaže Živadinović.

On naglašava kako je taj, neispravni med, daleko jeftiniji i od otkupne cene za prirodni, pčelinji med.

- Bagremov med otkupljuje se po ceni od oko 500 dinara za kilogram, i to bez ambalaže, bez etikete, bez ikakvih dodatnih troškova. Mi, međutim, imamo slučajeva da se po nižoj ceni proizvodi koji se prodaju kao med, mogu kupiti u prodavnicama. Pitam se, kako se to može izvesti, ako se zna da se na otkupnu cenu meda, da bi bio plasiran na tržište, mora dodati i iznos trgovačke marže, koji je oko 20%, porez, troškovi otkupa, analiza, pakovanja, same ambalaže, etikete, transporta... - navodi Živadinović.