Reforme pokreću investicije - Srbiju očekuje rast privatnih ulaganja u 2016.

Prošle godine neto strane direktne investicije u Srbiji iznosile su 1,8 mlrd EUR i bile su oko 45,6% više nego u 2014, a Narodna banka Srbije očekuje dalji rast, kako domaćih ulaganja, tako i stranih u ovoj i budućim godinama, jer su one ključni pokretač privrednog rasta.

Fiskalni savet Srbije ocenio je da su investicije upravo komponenta BDP-a koja je svojim rastom od gotovo 10% pokrenula oporavak privredne aktivnosti u 2015. godini. Uz to, smatraju članovi FSS-a, ohrabruje i podatak da je rast prošlogodišnjih investicija široko rasprostranjen jer obuhvata i domaće i strane, što je vidljivo kako u građevinarstvu, tako i u kupovini opreme.

Zbog toga je zadatak države da sprovodi ekonomsku politiku koja podstiče trend rasta investicija. FSS zbog toga ističe da se mora nastaviti fiskalna konsolidacija da bi se stvorila makroekonomska stabilnost, da se unapredi investicioni ambijent, što podrazumeva efikasnost sudova, ubrzanje izdavanja dozvola, uklanjanje administrativnih barijera za investiranje, zaštitu konkurencije, sprečavanje korupcije i završavanje privatizacije preostalih zaštićenih državnih preduzeća.

Na rast privatnih investicija u prošloj godini uticalo je i poboljšanje poslovnog ambijenta u 2014. Usvojeni su neki reformski zakoni, poput izmena Zakona o radu, Zakona o planiranju i izgradnji, došlo je do globalnog pada kamatnih stopa, počeo je oporavak ekonomija EU i zemalja u okruženju, ali je najvažnije da je na rast investicija uticala fiskalna konsolidacija koju je sprovela Vlada Srbije.

Na veći priliv investicija, kako stranih, tako i domaćih, računa i Vlada Srbije, koja je prošlog meseca usvojila uredbu o preciznim uslovima za dobijanje državnih podsticaja. Tom uredbom propisano je da ove godine najveće subvencije po novootvorenom radnom mestu iznose 7.000 EUR, dok će u razvijenijim opštinama i gradovima one iznositi 3.000 EUR. Tim aktom je smanjena granica za podsticaj investitorima za otvaranje radnih mesta jer je ona prethodnih godina bila i do 10.000 EUR po zaposlenom.

Istim aktom Vlada Srbije je smanjila granicu za dobijanje državne pomoći sa 250.000 EUR na 150.000, uz obavezu zapošljavanja najmanje 20 radnika. Propisani su i precizni uslovi za dobijanje državnih podsticaja. Investitor koji želi da dobije 150.000 EUR državne pomoći moraće da zaposli najmanje 20 radnika, a onaj koji žele 200.000 EUR, ima obavezu da obezbedi najmanje 30 radnih mesta. Oni koji žele 600.000 EUR državnih podsticaja moraju da obezbede između 40 i 50 radnih mesta. Pri tome, investitori moraju obezbediti održavanje investicija najmanje pet godina, redovno isplaćivati plate radnicima, i to u iznosu od 120% minimalne zarade i imati najmanje 25% ukupnih ulaganja.

Razlozi uzleta i pada

Privremeni uzlet investicija iz 2011. i 2012. godine bio je sličan ovom lane, ali je njegova struktura bila bitno drugačija. Tada je, ocenio je FSS, u okviru investicija snažan porast praktično imao samo uvoz specifičnih industrijskih mašina, a druge vrste nisu. Takva kretanja jasno su ukazivala na to da rast investicija nije bio opšti trend rasprostranjen na čitavu privredu, već je bio fokusiran na svega nekoliko velikih preduzeća, pre svega "Fiat" i NIS. Kada su ta dva preduzeća završila svoj investicioni ciklus, koje su pratile velike državne subvencije, nivo investicija se vratio na onaj iz 2010. godine, a privredna aktivnost je već krajem 2013. ponovo ušla u recesiju, u kojoj je ostala sve do lane.