ZELENA STRANKA: Kako unaprediti privredu u Srbiji?

U želji da našim čitaocima predstavimo ekonomski program, rešenja i izmene privrednog ambijenta u Srbiji, koje mogu očekivati posle izbora, pokrenuli smo anketu u kojoj smo želeli da uključimo sve partije i pokrete sa liste za parlamentarne izbore 2016. godine.

Predstavljamo vam odgovore Zelene stranke u integralnoj verziji.

- Osnovne tačke ekonomskog programa Zelene stranke su podsticaj porodičnih preduzeća, podsticaj zelene ekonomije i reciklažne industrije i poljoprivrede. Iako je poslednja među nabrojanima, poljoprivreda jeste najrealniji zamajac privrede Srbije, jer se njenim razvojem, razvijaju i sve prateće delatnosti, prehrambena industrija, građevinarstvo, mašinstvo itd.

- Obrt kapitala u poljoprivredi varira od 6 meseci do 3,5 godine u slučaju stočarstva, pa su neophodni različiti podsticajni mehanizmi, usklađeni sa ciklusima. Podsticaj izvoza je pogrešan korak, zbog toga se Zelena stranka zalaže za domaću proizvodnju i substituisanje uvoza, naravno, približnog, ili boljeg kvaliteta od uvozne. Pri tome se, osim smanjivanja uvoza, podstiče domaća privreda, a iz Budžeta RS oslobađaju sredstva za podsticaj razvoja. Zalažemo se za ulaganja u izgradnju kapaciteta državne uprave kako bi se što pre osposobila Uprava za agrarna plaćanja da može da prihvati subvencije koje su namenjene za ulaganja u srpsku poljoprivredu, a dostupna su nam iz EU programa IPARD.

- Vladavina prava, odnosno primena zakona podjednako na sve subjekte na koje se pravne norme odnose je naš bitan cilj koji će doprineti razvoju mikro i malih porodičnih biznisa koji su temelj svake ekonomije u Evropi. Drugim rečima krupni biznisi i strani investitori ne smeju da budu privilegovani u odnosu na domaće male kompanije, koje su najčešće u porodičnom vlasništvu.

Iako je privredni oporavak i postavljanje srpske privrede dugotrajan proces, ono što se može uraditi odmah po stupanju na vlast, jesu izmene propisa u oblasti osnivanje i pokretanja porodičnih firmi, kojima će se sva administrativna papirologija raditi besplatno i u najkraćem roku elektronskim putem (ovakve servise imaju npr. Danska i susedna Hrvatska).

Druga mera bila bi oslobođenje od poreza na imovinu preduzeća i uvođenje fleksibilnijih poreskih stopa poreza na dobit, koje će odlikovati progresija, a u nekim slučajevima čak i ukidanje poreza na dobit, u trajanju od 6 do 24 meseca, u zavisnosti od investicionih podsticaja kojima se sužava poreska osnovica, sa posebno povoljnim režimom za mikro i mala preduzeća.

Poreska uprava će da bude podstaknuta da tretira poreske obveznike kao klijente, kako bi se olakšao obračun i naplata poreza, uz ravnopravan zakonski tretman svih poreskih dužnika. Drugim rečima neće biti oprosta poreza velikim poreskim dužnicima, te će i oni biti upodobljeni tretmanu koji imaju mala preduzeća.

Uvešćemo elektronsku upravu, napredne servise putem kojih će državna uprava da komunicira sa građanima i privredom, a po ugledu na najbolje evropske i svetske sisteme. Ukinućemo sve parafiskalne namete koji nisu jasno i zakonom definisani fiskaliteti, odnosno transparentno propisani porezi i takse. Na taj način poslovanje u Srbiji postaće predvidivo i naša država visoko-konkurentna kao investiciona destinacija. Uložićemo znatan napor da podstaknemo mlade da povećaju sklonost da se bave preduzetništvom umesto da kao sada izbegavaju rizik i teže zaposlenju u javnom sektoru.

Privlačenje investicija novčanim subvencijama za radna mesta je prošlost, koja se pokazala neefikasnom u Srbiji, zato Zelena stranka predlaže podsticajnu poresku politiku u smeru fleksibilnijih stopa poreza na dobit za investicije u proizvodna preduzeća, po modelu koji bi važio i za domaća mala i porodična preduzeća. Najveće investicije do sada su bile u sektoru trgovine, odnosno u prodajne lance, pri čemu se nije vodilo računa da li će tu robu imati ko i čime da kupuje.

Srbiji trebaju investicije u proizvodne delatnosti, a prvenstveno u neškodljivu zelenu ekonomiju i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Pri tome, akcenat treba da bude na biomasi, sunčevoj i geotermalnoj energiji i energiji vetra i to baš tim redosledom, jer su ti izvori baš tim redosledom u Srbiji i najdostupniji. Zbog štetnih efekata po biodiverzitet i ekosistem, izgradnju mini hidroelektrana treba izbegavati, na šta ukazuju i iskustva iz zemalja EU. Založićemo se za što skorije usvajanje Zakon o osnivanju Razvojne banke Republike Srbije jer naša država nema adekvatnu finansijsku instituciju koja bi formulisala i vodila jasnu kreditnu politiku posebno kada je reč o povoljnim dugoročnim plasmanima u domaća mikro, mala I srednja preduzeća, poreklom iz međunarodnih finansijskih ustanova poput EIB I Svetske banke.

Takođe omogućićemo uspostavljanje kreditno-štednih zadruga uz adekvatan nadzor NBS i uz obavezu angažovanja profesionalnog menadžmenta, kako bi domaći preduzetnici i trgovci mogli da slobodan kapital ujedine i plasiraju pod povoljnim uslovima, odnosno oplode ga tako da dobit ostane u Srbiji. Preduzećemo sve što možemo da Srbija prestane da bude skoro potpuno zavisna od stranog kapitala koji je nedostupan i najskuplji u Evropi što je sadašnja situacija.

Osnove poreskog sistema moraju da budu promenjene, jer u ovoj oblasti ništa nije suštinski unapređeno od 2005. Godine, i to tako što će se promovisati principi jednakosti pred Zakonom, plaćanja poreza srazmerno ekonomskoj snazi obveznika (progresivnost poreskih stopa), predvidljivosti (neće biti učestalih promena) i jednostavnosti u primeni propisa prilikom obračuna i plaćanja poreza. Poreske stope moraju biti izražene progresivno, što i jeste slučaj u državama EU, kao i većini država u svetu.

Srbija se sada oslanja na oporezivanje potrošnje, odnosno na PDV, akcize i carine kojima se puni budžet i na taj način se kažnjavaju siromašni građani, a nagrađuju bogati koji srazmerno, vrlo malo doprinose kroz porez na dohodak građana koji nema izražene odlike poreske progresije.

Porez na imovinu će biti bolje administriran uz formiranje centralne baze podataka, odnosno neće biti prepušten samo lokalnim samoupravama, od kojih neke nemaju kapaciteta da ga adekvatno sprovode.

Penzioni fond mora imati poseban, nezavistan položaj u budžetu RS. Takođe, Penzionom fondu RS treba dodeliti imovinu koja je iz sredstava fonda kroz istoriju finansirana i građena, čime bi se obezbedilo stabilnije finansiranje fonda. Dodatni, "solidarni" porez, koji je u prethodnom periodu uziman iz iznosa neto penzija, treba ukinuti, a oporezovano vratiti u ratama u narednih godinu i po, jer ta sredstva uopšte nisu mala.

Tražimo da PDV uključujući akcizu bude jasno iskazan u cenama u maloprodajnim objektima. Građani treba da znaju koliko tačno doprinose državnom budžetu kada kupuju pojedine artikle.

Srbija koja je danas poreski raj za bogate pojedince i banke u stranom vlasništvu poreski sistem treba da unapredi tako što će bogati da srazmerno više doprinose opštoj i javnoj potrošnji, a regresivni efekti oporezivanja potrošnje biće ublaženi kada je reč o najsiromašnijima ne putem poreskih izuzetaka kojima se razgrađuje poreskih sistem već pažljivo dizajniranih subvencija i pomoći, koje će pomoći da se i cene nekih javnih usluga, kao i električne energije postepeno povećavaju što je neophodno radi revitalizacije tih sektora (investicije u proizvodnju električne energije, vode za piće, održavanje mreže kanala i nasipa).

Zalagaćemo se za ulaganja u obuku zaposlenih u Poreskoj upravi kako bi se poreska politika kvalitetno sprovodila i građani uverili u pravednost poreskog sistema, odnosno da se u praksi Zakon podjednako primenjuje na sve poreske obveznike bez izuzetaka i da se porezi plaćaju prema ekonomskoj snazi.