Plata dizaličara i do 1.200 EUR, ali nema zainteresovanih

Neda Popović, vlasnica firme iz Užica, godinama traži decu iz srednje Saobraćajne škole koja bi dolazila kod nje u preduzeće na praksu, ali bezuspešno. To zanimanje je deficitarno i na tržištu rada.

- Kadar mi je jedan od problema jer nema pravih auto-dizaličara. Mlade generacije neće da uče za to. U Saobraćajnoj školi postoji smer rukovalac građevinskim mašinama. I kad završe školu niko nema pojma da radi s dizalicama - kaže Popovićeva.

U užičkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje posao čekaju dva rukovaoca dizalica, i to dva muškarca od preko 50 godina.

- Ovaj posao je plaćen od 3 do 5 EUR po satu. Iako moj radnik dogura do 1.200 EUR mesečno u sezoni, ne mogu da nađem kadar - žali se Neda.

Ona je, veli, iz inata postala auto-dizaličar.

- Ovo je Balkan i žena je potčinjena. Te 1985. sam konkurisala u firmi "Jugopetrol" u Krčagovu, a bila sam i prva na listi na Zavodu za zapošljavanje. Tri puta sam pokušala, a tadašnji direktor tri puta je obarao konkurs i rekao mi da zato što sam žena ne mogu da radim taj posao i da je najbolje da se vratim kući i uzmem varjaču. Tada sam donela odluku da ću da radim muški posao - kaže ona.

Uz pomoć, sada pokojnog, muža Milana kupila je tri stare dizalice iz jednog propalog preduzeća. I tako je krenula na gradilišta, polagala cevi, dizala terete i preko 50 tona s neverovatnom preciznošću.