Ubrzan rast privredne aktivnosti na početku 2016. godine

Rast privredne aktivnosti početkom 2016. je po svemu sudeći ubrzan u odnosu na prethodne mesece, i to najviše po osnovu daljeg intenziviranja investicija na pojedinim građevinskim projektima, kao i aktivnosti u pojedinim izvozno orijentisanim industrijskim sektorima, kao što su duvanska i hemijska industrija, te proizvodnja električne opreme i građevinskih materijala, zaključuje se u publikaciji "Economic Digest - Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove" Hypo Alpe Adria banke.

Sudeći po kontinuiranom rastu izdavanja građevinskih dozvola tokom proteklih meseci, ali i rastu obima proizvodnje građevinskih materijala, postoje izgledi za nastavak trenda intenziviranja investicione aktivnosti i u predstojećim mesecima. To bi mogao biti glavni generator privrednog rasta ove godine, koji bi, po svemu sudeći, dostigao oko 1,5%. Sa druge strane, ovaj efekat bi mogao biti donekle ublažen u skladu sa naznakama snižavanja optimizma i aktivnosti na ključnim evropskim tržištima, kao i pojedinim velikim privredama u razvoju, zabeleženim tokom proteklih meseci, ističe Marko Danon, ekonomista Hypo Alpe-Adria banke.

Prošle godine je došlo do značajnog sužavanja deficita platnog bilansa, uglavnom pod uticajem povećanog neto izvoza roba i usluga, kao i doznaka. Ovaj deficit je takođe bio i adekvatno pokriven neto prilivima kapitala, što je, čini se, uticalo i na stabilizaciju vrednosti dinara. Međutim, početkom 2016. beleže se neto odlivi tzv. portfolio investicija koji su, po svemu sudeći, doprineli postepenom slabljenju dinara od početka godine, što je uočeno i u slučaju drugih slobodno plutajućih valuta u centralnoj i istočnoj Evropi. Kako bi ublažila ove donekle pojačane depresijacione pritiske, NBS je od početka godine intervenisala neto prodajom 580 miliona evra (zaključno sa 8.4.2016).

U skladu sa i dalje relativno slabom domaćom tražnjom, ali i niskim svetskim cenama sirovina, tokom proteklih meseci nastavljen je trend veoma niskih inflatornih pritisaka. Tako je godišnja inflacija u martu dostigla svega 0,6 procenata. Uprkos niskim inflatornim pritiscima, NBS je u martu zadržala referentnu kamatnu stopu nepromenjenom na 4,25%, čini se, usled pojačanih rizika na ključnim svetskim tržištima. Ipak, u predstojećim mesecima, budući da će se inflatorni pritisci najverovatnije zadržati na relativno niskom nivou, mogao bi postojati prostor za nastavak monetarnog popuštanja, koje bi ipak bilo u funkciji poteza ključnih centralnih banaka u svetu.

Fiskalni deficit konsolidovane države tokom protekle godine sužen je za oko 40%, dostigavši nivo od oko 3,7 odsto BDP-a. Ovaj trend je nastavljen i u prva dva meseca 2016, kada je dostignut fiskalni suficit od oko 70 mil EUR, i to najviše usled jakog rasta akciznih i neporeskih prihoda. Ovo fiskalno uravnoteženje, ali i prošlogodišnji izlazak iz recesije, te sužavanje eksternog deficita, doprineli su unapređenju kreditnog rejtinga Srbije krajem 2015. i početkom 2016. kod agencija "Standard&Poor’s", "Fitch" i "Moody’s".

Addiko bank ad Beograd

Narodna banka Srbije Beograd

Standard & Poor's New York

Fitch Ratings New York

Moody's Investors Service Inc. New York

Beograd  

Economic Digest

Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove

Marko Danon

kretanje industrije

platni bilans

inflacija

inflatorna kretanja

NBS

fiskalni deficit

Standard&Poor s

Fitch

Moodys