Kako opštine u Srbiji štede energiju - Još uvek nedovoljno energetskih menadžera

Sve lokalne samouprave koje imaju više od 20.000 stanovnika u obavezi su da formiraju Kancelariju za energetsku efikasnost i zaposle energetskog menadžera. Prioritet su stambene zgrade, a cilj je štednja energije, što je jedna od obaveza na putu priključenja zemlje Evropskoj uniji. Srbiju u tome, sa 2,5 mil USD, pomaže Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). U toku je i javni poziv za raspodelu još milion evra iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost.

Poslove energetske obnove lokalne samouprave do sada su radile periodično i u manjem obimu. Rađena je izolacija ili menjana zastarela stolarija. Na organizovanu primenu mera energetske efikasnosti od ovog aprila obavezuje ih i zakon, a poslove će voditi obučeni energetski menadžeri.

- Još nemamo energetskog menadžera. Ja sam kao energetičar radim na tim stvarima, a do sredine ove godine i to će biti urađeno - ukazuje energetičar u opštini Senta Kiš Žolt.

- Pored toga što to mesto ne postoji, mi smo još prošle godine započeli jedan posao podizanja energetske efikasnosti stambenih objekata privatnih kuća. Cilj nam je da smanjimo aero-zagađenje - kaže Mladen Pećinar iz Odeljenja za zaštitu životne sredine u Užicu.

Zlata Žujović, inženjer građevinarstva u opštini Lajkovac, kaže da Lajkovac nema energetskog menadžera.

- Jedna smo od manjih opština Kolubarskog okruga, ali nam je namera da ga uvedemo i primenimo sva pravila u vezi sa zakonom - kaže Žujovićeva.

Zadatak lokalnih samouprava je da podižu svest građana o štednji energije, a moraju da naprave i konkretne planove za uštede. UNDP sa resornim institucijma pratiće njihovu realizaciju.

Maja Majetić, menadžer za energetiku u UNDP, navodi da će 30 opština dobiti pomoć u uspostavljanju kancelarije za energetski menadžment i to će biti one opštine sa najmanje kapaciteta, a to su one koje imaju 20–50.000 stanovnika.

- Pored pomoći za uspostavljanje kancelarije, projekat obezbeđuje i informacioni sistem za energetski menadžment. To je jedna veoma zahtevna aplikacija za potrošnju energije i vode u javnim objektima - kaže Majetićeva.

Stambeni objekti su najveći rasipnici energije, a oko 80% kuća u Srbiji nema ni izolaciju. Lokalne samouprave do polovine maja mogu konkuristi i kod Ministarstva energetike za novac iz Budžetskog fonda energetske efikasnosti sa projektima obnove fasada, tavanica, zamene stolarije, javno osvetljenje, uvođenje klima i zamenu kotlova za grejanje.

- Smanjenjem potrošnje doprinećemo boljem ekonomskom položaju opština. Ušteđena energija je najjeftinija energija. Drugi deo se odnosi na obaveze prema energetskoj zajednici gde smo se obavezali da do 2018. uštedimo devet posto energije - napominje Miloš Banjac iz Ministarstva energetike.

Uporedo se pripremaju i programi smanjenja potrošnje energije u državnim institucijama, a posebno u industriji. Srbija troši i četiri puta više energije od evropskog proseka.